Saturday, 22 July 2017

Kada noć stvara...


Opet jedna od tih noći, kao da neko navije sat da me probudi. Probudih se malo i od vrućine, malo jer nešto sanjalo se.  Ljudi behu neki.. a i kako ne bi bili ljudi kad se sve oko njih vrti. Ugodi ovome, učini onome, nasmeši se onome, prema onome ostani rezervisan, pozdravi ovog, ispoštuj onog, oprosti, pusti i dopusti, voli.... Tu su i neka životna pitanja.. hoće nekad briga da se podvuče, čak ne uvek tvoja. Nekad osećaš a ne znaš čije je, možeš samo da pretpostaviš.. nekad znaš.. nekad nije ni važno, pustiš samo da prodje..

Noć je divna. Znam, rekli su neki duhovni učitelji da je vreme od 3 do 6h dobro vreme za meditaciju, molitvu. Kažu da je to period kada je poželjno ustati i baviti se svojom duhovnom praksom. Samo kad se setim da sam cele studije bila budna noću, noću učila i noć uvek volela.. taj mir i tišina, svi spavaju, nema dečije graje, ne zvone telefoni i možeš se koncentrisati na materiju.. a onda sam se pre par godina srela sa majanskim kalendarom i saznala da sam tu neki znak plava magnetna noć i to dupla, ona koja sanja i koja je sam svoj vodič.. zamisli, ja, ja koja sam uvek tražila da se "igram" sa nekim, da to sve nešto u dvoje rešavamo i dogovaramo, delimo, da se konsultujemo... ali ovde i jesmo da otkrivamo sebe, svoj put, svoju svrhu... ili bar neki jesu, teže tome.. 

Čuju se zrikavci i neka noćna ptica kontinuirano ispušta odredjeni zvuk, ujednačeno, u nekom ritmu samo njoj poznatom. Pitam se doziva li nekog, možda u pomoć ili je to neki vid parenja? I onaj pas što se čuje sa kim se dovikuje? I onaj drugi što u daljini laje da li prvom odgovara?

Raznovrsan je svet ovaj. Raznih ponuda ima, od aktivnosti, preko gurmanluka, hedonizma, alkoholizma, raznih izgovora koji opravdavaju i podržavaju naše slabosti.. ima tu i lepota raznih da.. i raznih religija i učenja, raznih tehnika, metoda i filozofija... I svako nešto lepo kaže, i svako neku istinu donese. Da, svako.. od svakog se nešto može naučiti, kako treba ili kako ne treba.. nekad se možda u svemu tome izgubiš da bi se opet pronašao..

A tu je i taj neki lični život, neka lična priča.. i priznajem poznat mi je vrlo taj osećaj kada poželiš jedan pravi zagrljaj da se u njega zavučeš i sćućuriš, opustiš, da ti kaže, bezbedna si, sve je ok, nisi sama, zajedno smo ovde i u ovome.. zagrljaj iz koga nikad ne bi poželeo da odeš.. zagrljaj iz kog bi tek posebno nastavio da stvaraš i da se razvijaš.. zagrljaj kao sigurna baza, čvrst temelj za tvoje blagostanje i baza za kretanje, polazna tačka i mesto povratka.. mirna luka... Zagrljaj u kome bi i ti dao sve svoje najbolje.. svu ljubav koju tako dugo akumuliraš...

A opet, u tim trenucima kada si sam, kada noć sa tobom razgovara, shvataš da je nekad i lepo biti sam. Sam i smiren. Mozda i neku suzu pustiš, neku tugu nekad otpustiš, ali i radost osetiš, a onda i mir..  kada dan se novi rodi ti nastaviš tamo gde si stala. Još jedan osmeh, još jedan udah, pa izdah i tako iznova..

Jasno je meni da sve to tako treba, da je to neka moja "karta", ali opet ne može čovek nekad nešto da se ne zapita: može li malo neka pauza? Ali nema pauze, sve je u konstantnom pokretu i promeni...

I opet se pitaš jel moguće da videh nečeg čega nema, jel se opet pročitalo nešto pogrešno izmedju ili tokom redova? Ali ovaj put je osećaj bio dobar, delovalo je da je pravi.. osećaj je bio nekako pun radosti.. ali opet, da li je zaista bio pravi? I šta to pravi uopšte znači?

I na momenat shvatiš da u brigu uleteo si i da li je bitno jel pravo ili nije.. ako jeste biće, ako nije proći će, a briga svakako suvišna je.. 

S ljubavlju,
S.

Friday, 21 July 2017

GRUPNI REIKI TRETMANI


 Vrlo često dobijam pitanja na ovu temu, a i dosta pritužbi. Ljudima većinski često ne bude dobro posle ovakvih tretmana. U najmanju ruku ne bude im ništa. Medjutim, nedavno se dogodilo da su dve reikistikinje koje su eto tako rešile da se igraju grupnog tretmana završile u bolnici. Nešto im nije obema bilo dobro, ali se saniralo. Kako su anonimno preko treće osobe postavile meni pitanje na tu temu, u smislu šta ja mislim reših da sastavim jedan kompletniji tekst na ovu temu. Mada bi svaka od njih trebala da ima svog učitelja koji joj je preneo Reiki da takva pitanja postavljaju njima, ali ja ću svakako iskoristiti ovu dodatnu motivaciju da napišem koji redak.

Meni je vrlo poznato da ljudi rade grupne tretmane, poznate su mi i ovakve manifestacije.. poznato mi je da se rade i grupne iniciijacije i razlozi za takve. Ja neću nikad reći nikome nemojte tako da radite ili nemojte da prihvatite da vam tako rade, jer to nije moj način. Moj način je samo da objasnim kako ja radim i zbog čega. Ko to prepozna super, ko ne opet super, jer svako ima neki svoj put.

Već sam pisala tekst na ovu temu   Važnost i lepota Reiki rada jedan na jedan. Čak dobila informaciju da i jedna osoba koja je kod mene na žalost primila učiteljsku obuku nešto ranije ne sluša ovaj savet već radi grupne tretmane, ali dobro to je bila moja lekcija.

Zašto ja radim jedan na jedan? Najpre i sama sam primila inicijacije u individualnom kontaktu, jedan na jedan i to mi se svidelo. U to vreme nisam ni znala da postoje grupne inicijacije, a kada sam saznala nije mi sve svidelo da se tu svi nešto mešamo.  Drugo, kada čitamo knjigu, ne možemo čitati dve istovremeno. Možemo na smenu, red tamo red vamo, ali ne istovremeno sadržaj obe, tako? Ne možete trljati istovremeno jednom rukom dva tanjira, već jedan po jedan itd.. Hirurg operiše jednu osobu ne dve istovremeno.. Jedna svetiljka osvetljava jednu sobu, dve ne može.. E isto tako je i sa ljudima i mojojm Reiki praksom. Ako ću da radim kako treba radiću sa jednom osobom da bih se fokusirala i maksimum energije koji treba prenela toj osobi. Takodje, nakon izvedenog tretmana sledi razgovor sa tom osobom ne bi li se osvestile neke stvari i rešile, dala upustva šta i kako dalje itd...
Potpuno isto važi i za inicijaciju. Ko radi više ljudi dnevno samo neka radi. Ja smatram da je jedna inicijacija dnevno prava mera, ali ne zbog mene već zbog primaoca. Takodje, posle inicijacije sledi obuka i tu je poželjno da svako ima svoju privatnost. Imala sam je ja i dajem je i drugima. I to je moj način. I nije važno da li govorimo o direktnom radu ili radu na daljinu, uvek je jedan na jedan.

Konkretno pomenuta tema se odnosi na grupne Reiki tretmane na daljinu i lično sa tim nikad nisam zavibrirala. Nikad se nisam potpisivala da se priključim nekom takvom tretmanu.. Ili zapravo kad malo bolje razmislim jesam i nešto mi se tu nije svidelo. Ali to je bilo davno i nije bio Reiki, nešto drugo me je drug pozvao...ne sećam se šta i tada sam obećala sebi da to više neću raditi, jer za mene to nema smisla.. Nas sto stavi svoje ime i prezime i jedna osoba opskrbljuje nas stotine? Super.. Opet jedno crevo može da zaliva jednu baštu ne dve, tri i više.. Primera ima oko nas koliko hoćete da pokaže kako to sve zapravo funkcioniše.

Zašto devojkama koje su radile je pozlilo? Zato što su verovatno poslale više nego što su mogle da iznesu.. A zašto ljudima pozli kad se priključe grupnim tretmanima, zato što kreće energetska „pijanka“. Na primer, ruski iscelitelj Lazarev je to lepo objasnio u svojoj knjizi Dijagnostika karme. Rekao je da je testirao koliki broj ljudi može da obradi u danu. Pri tom je radio jednu po jednu osobu. U nekom trenutku njegovim klijentima je bivalo loše. Zašto? Zato što se previše istrošio i onda je počeo od njih da uzima, da krade, ispija energiju, namesto da im daje i pomaže. To čovek lepo i otvoreno piše.

Reiki rad, energetski rad, nije eto tako, zezamo se, širimo ljubav i šta već.. sa energijama treba lepo i pažljivo postupati, što svesnije i fokusiranije. Takodje, do mene stižu informacije kako praktičari prvog stepena trče da rade sa drugim ljudima. Ne radite to.. I stepen je za vas, i eventualno ukućane, a za rad sa drugima malo pričekajte. Jasan je meni vaš entuzijazam, ali strpite se jer se kroz Reiki praksu može i preuzeti. Što ste vi više nesredjeni, što više imate toga na čemu da radite to ćete drugima mnogo više pomagati tako što ćete njihovo preuzimati. Jedno je pomoći, a jedno preuzeti. Obratite pažnju. I nije strašno i da preuzmete ali je važno da znate dokle ste vi, a odakle nastavlja druga osoba, a za to je neophodno da poznajete sebe. Tako da, fokus na sebe pre nego se zatrčite za rad sa drugima.

A što se grupnih tretmana tiče, poštujem i podržavam one grupne tretmane u kojima se više ljudi u dogovoru sa primaocem dogovori da toj jednoj osobi šalju. Ja sam imala priliku da iskusim to kada sam se takmičila u bodifitnesu 2011 godine. Više reikista sam zamolila da mi šalju Reiki taj dan jer mi je bio jako naporan tempo. To je sve lepo opisano u tekstu Pomeranje granica - Reiki u sportu. I tih par reikista su bili iz iste Reiki linije. Postoje slučajevi za koje znam da su se ljudi udružili kada je osoba bila obolela od raka i da su uspeli pomoći. Znači, to može i to ima smisla, i sama sam uradila par udruženih tretmana jer to vam je nešto poput jedne sobe sa više sijalica od 100w. Jedna je dovoljna i sve je vidljivo, ali više takvih i soba će da zablješti.. Eto.. Mene su taj dan dok smo čekali da počne takmičenje pitali na čemu sam. Svi ostali takmičari iz te neke moje ekipe su bili bukvalno kao stondirani, a ja sam bila vrlo živahna – puna energije.

Zaista, veliki je šareniš svega vani... raznih tradicija, metoda, tehnika, svega... i u tome ima i dobrog i manje dobrog. Pa čak i pod jednim imenom može se naći svašta nešto.. vaše je da pokušate da oslušnete osećaj ili da se konsultujete sa zdravom logikom. Ako su ta dva prema vašim merilima, vašim sistemima vrednosti potvrdna onda vi to nešto uradite. Ako vam osećaj i zdrava logika kažu da je grupni Reiki tretman ispravan put za vas, onda je tako. Kako god da prodjete u njemu, to jeste bio vaš odabir i vaš put u datom trenutku, a za dalje ćete videti.

I još jedna topla napomena mladim Reikistima: radite tretmane u vašem ličnom prostoru, a ne po šumama i ostalo. Van prostora ima smisla samo ako vam je pozlilo ili nekom da ukažete hitnu pomoć, u suprotnom, kad ste u prirodi budite u prirodi, a kada radite Reiki radite Reiki...

Toliko od mene na ovu temu. Srećno svima.

S ljubavlju,
S.

Sinhronizacije.. Čak i zavrtanj svaki ima svoje mesto u ovoj pojavnoj egzistenciji...

Krenem na čas joge u odredjeno vreme i pri izlasku iz kuće vidim da mi je ispao šrafić iz naočara i da mi se otkačila drška. Ja od malena imam osetljive oči, a naročito posle operacije gledam da ih čuvam, tako da su naočare za Sunce sastavni deo moje svakodnevnice. I kao dobro iako neplanirano, svratiću do optike da to sredim pre časa jer neću stići posle. Na udaljenosti jedne stanice od optike, ali i od mobilnog servisa zvoni mi telefon. Javlja se momak iz servisa da javi da je telefon za jednu mladu damu popravljen. A ta mlada dama upravo čeka taj telefon da bi mogla ići kod oca na leto. Da taj vijak nije ispao, ja svakako ne bih prošla tuda danas, i njoj bi se dodatno odložio odlazak bar za jedan dan.

Prosto te sitne sinhronizacije pokazuju kako je sve nekako već lepo uredjeno, a naše je samo, SAMO, da se opustimo i uživamo u istim i da ih koristimo za izgradnju vere u proces.. Često iz potrebe za kontrolom upadnemo u brigu, stežemo, grči se u stomaku, voleli bi da znamo unapred kad, kako i na koji način, s kim, gde, a kad se opustimo sve nam se samo pokaže.. svaki put kad ne znamo, svaki put kad se nešto desi nenadano i neočekivano to je uvek ispadalo najbolje, šta god da je u pitanju.. nekad te sinronizacije mogu biti i ne baš željene, ali tad ostani smiren dok ne prodju.. sve prodje..

Ali taj kukavičluk da se pustimo u nepoznato, da se prepustimo, potreba da ubrzamo, da nešto nateramo da se dogodi, a zapravo sve se dogadja onda kada se ne očekuje, upravo svo to zatezanje doprinosi da sve nekako zakoči baš onda kada želiš da ubrza ili bar tako deluje dok to ne osvestiš..

I danas dok sam plivala ugledala sam dubinu, na trenutak sam se trgla iako se ne bojim vode koliko god da je duboka, i skoncentrisala sam se da razumem taj trzaj, taj prepad.. i jedina reč koja mi je bila na pameti bila je NEPREGLEDNOST.  Pa taj strah od nepoznatog o kome se priča, koji većina zaista ima, je jedan sloj, ali neki sledeći je upravo ta nepreglednost. Voda je poznata, ali šta njene dubine mogu da iznedre e to može da prepadne. Isto tako je sa čovekom i ovim vidljivim i nevidljivim svetovima u kojima egizistiramo. Ući u sopstvene dubine i dubine Univerzuma je izazov, baš kao sto je izazov zaroniti u duboku vodu jer ko zna šta se sve može sresti i naći "dole" pa nije ni čudo kad se ljudi prepadnu. Svakako ne treba dozvoliti da strah parališe, već raditi na oslobadju od istog suočavanjem.

Takodje u medjuljudskim odnosima ta nepreglednost može imati uticaj.. Mi možemo, uslovno govoreći, poznavati neku osobu, ali sama ideja da mi ne možemo da sagledamo budući odnos može nas dovesti do zakočenja namesto do prepuštanja. "Šta ako ja poverim toj osobi nešto, a ona to iskoristi, ili ako počnemo da se zabavljamo pa zavolim, pa se sve to okonča ili me prevari ili.. nekad se mozda bojimo da drugi spoznaju nase dubine, ili da necemo znati da iznesemo druge.. ili... činjenica je da ne možemo uvek zasigurno znati ništa ili nešto ali ako se ne pokuša tek onda se ne zna. Bolje je pustiti sebe u tu nepreglednost, prihvatiti je kao izazov - hajde da vidim šta mi ova situacija donosi, ovaj odnos, ovo nešto.. namesto ne pokušati. Naravno, ne mora se ni sve pokušavati, ali onda kada nam je na neki način stalo, onda je poželjno. I verovati u proces, u smislu kako god da to ispadne tako treba. Ako nam se ne svidi ishod, onda se zaroni dublje unutar nas da vidimo čemu nam je to iskustvo bilo potrebno - koju nam je poruku donelo o nama samima. 

I zaključak koji smo znali i ranije je da sve ima neki svoj redosled.. bez potrebe da bilo šta ubrzamo, opustimo se i delajmo u trenutku onako kako najbolje umemo.. isto važi i za "ronjenje" u nepregledno, dan po dan, onoliko koliko treba toliko ćemo i spoznavati.. što se više umirujemo više možemo i "čuti"..

S ljubavlju,
S.








Wednesday, 19 July 2017

Dugo, dugo je zamerala majci...


Kada je malo stasala i počela da promatra odnos njenih roditelja, zanimljivo je to da je vrlo često zamerala njoj, baš njoj koju obožava. Možda joj je uzvratila samo jer ju je kao malenu nešto zabolelo. Zamerala joj je jer joj nije dala sjajan primer supruge. Najpre, jedno pedeset posto joj je zamerala jer je ostala u tom braku, jer nije otišla još davno i našla sebi nekoga ko bi je zaista cenio i voleo, voleo nežno biće u njoj, jer ona jeste takva, nežna, ljupka, a namesto toga je kroz godine ogrubela. I kada je čuje da neke tako reči izgovori zaboli je, ne može da veruje da to iz usta njene majke izlazi... A onda joj je onih drugih pedeset posto zamerala jer nije znala da podrži njenog oca na način na koji je to njemu bilo potrebno. "Rekla si da ga voliš, pa ako voliš onda se to radi drugačije." Medjutim, iz sopstvenog bola i možda čak i razočarenja, ako ne dugoročnog onda makar trenutnog, nije znala, nije imala načine da pruži tu potpunu podršku.. Možda jer je i sama ostala uskraćena za istu. Ostala uskraćena za zaštitu, na momente bili su važniji drugi a ne ona i deca.. i tako se to gomilalo i akumuliralo... a onda je odrasla i onda smo radile na njenom oproštaju majci.. medjutim kada tu nismo našle ništa, onda sam je zamolila da se fokusira na to da li ona možda sebi zamera nešto u vezi sa majkom, dok je Reiki radio svoje.  Definitivno je nešto bilo zaostalo. Iako je prilično dugo radila na tom odnosu, na kraju smo se udružile da pronadjemo taj pik što zaostao je... I onda je počela da plače i da plače.. onda je shvatila da je ponela bol zbog majke.. Iskreni bol jer majka nije primila ljubav koju je mogla.. jer je nije voleo na način na koji je ona zaslužila, a ona je njega obožavala... To joj je i zamerala dugi niz godina jer je te programe i na ćerku prenela.. Programe je ćerka  u medjuvremenu osvestila i oslobodila od sebe, ali se osetilo da nešto nerešeno ostalo je.. i tada je došla do spoznaje o bolu zbog nepravilne ljubavi.. Mislim, realno ne postoji nepravilna ljubav, jer ljubav je ljubav, ali kako postoje definicije ljubavi raznorazne, onda postoji u tom kontekstu i nepravilna ljubav... I taj bol jer neko nije voljen na pravi način, taj bol u njoj je njoj privlačio iste ili slične priče.. I ona je otplakala dobre godine zbog neuzvraćene ljubavi, zbog nepravilne ljubavi, zbog ljubavi koja uzima a manje ili nimalo ne daje, koja je isprepadana itd...

E sada, kada to rešeno je, videćemo kakve će joj to promene u životu doneti, a ja verujem da hoće.. Verujem da će ona, kada već njena majka nije uspela, ostvariti taj san u vezi prave ljubavi. Njena majka bez obzira na sve i dalje je u svog muža zaljubljena, i dalje ga voli, čak se i razneži kad priča o njemu, i kaže da je i dobro izabrala, da je na kraju ipak provela srećan život. Činjenica je da njena ćerka i ona imaju sasvim drugačije definicije sreće i ljubavi, da jedna misli da mora nešto da se trpi, dok druga u to ne veruje itd.. ali to i nije bitno, bitno je da se raspetlja na podsvesnom nivou šta je tu čije...

S ljubavlju,
S.

Tuesday, 18 July 2017

Svi su pravi a jedan je poseban...

Jedan ili jedna.. ali to je tačno za one koji to osećaju kao svoju istinu. Ti ljudi će čekati, tražiti, juriti i "nemoguće", osećati, gledati, možda i birati, nekad pauzirati godinama, nekad proveravati sa različitima, a svi ti različiti su bili pravi za dati trenutak, ali će nastavljati, neće odustajati od te svoje jedinstvene priče, priče u kojoj deca se iz ljubavi radjaju ili i ne.. njima je važno da se njih dvoje usklade, da pevaju istu pesmu, a kasnije ako treba biće još jedno, dvoje, troje ili više. Ti ljudi veruju u "tajming", u pravi trenutak.. ti ljudi znaju da ako nije sada, biće nekada, možda ne u ovom životu, možda u nekom sledećem, ali neće odustati od ljubavi, neće se zadovoljiti manjim od onog u šta veruju da je moguće, onog za šta osećaju da je moguće.. možda su osećaj poneli sa mesta sa kog su došli, možda su ga nekud usput pokupili.. ali ako im se osećaj svideo, ako su sa njim zavibrirali, rušiće i zaobilaziti sve prepreke da to i ostvare. Ništa manje od toga neće prihvatiti jer znaju da samo tako mogu biti srećni, sa tim posebnim ili sami.. ti ljudi znaju kako je biti sa nekim jer to tako treba, iz straha, bili su tamo, ali su uvek vrlo hrabro napuštali te priče kada bi to osvestili.. kada bi osvestili koji strahovi su iz vezivali za odredjene ljude.. ti ljudi znaju da dvoje mogu mnogo, mogu kao jedno ako se oboje potrude, požele.. oni se ne libe da idu za onim za šta većina kaže da je nemoguće, njih ne zanima statistika i pravila većine.. Oni veruju u citat iz Biblije: "Ako veruješ pomerićeš planinu." Da, "prevrnuće Nebo i Zemlju" dok ne sretnu tu svoju najsrodniju moguću dušu, taj svoj produžetak, dok je ne prepoznaju... Oni se uvek kreću unapred čak i kada deluje da miruju..  Ti ljudi gledaju šta će jedno drugom dati, a ne od drugog uzeti... a ja sam sretna jer poznajem i takve ljude...

S ljubavlju,
S.

Tuesday, 11 July 2017

Osvesti podličnosti ega da bi ih neutralizovao...


Nadmoćna.. javlja se da zaštiti sebe, svoje stavove i uverenja kad god se oseti ugroženom na neki način... 

Ponizna.. koja umanjuje sebe, svoje kvalitete, sebe kao Biće i ličnost u prisustvu drugih ljudi... koja odćuti namesto da kaže šta misli onda kada bi možda to trebala.. prima na sebe.. Ima potrebu da je drugi vole i prihvate... Nosi sa sobom sve moguće osećaje krivice.. često prelazi u "jadan ja".. - izgradjuj zdravu logiku...

Ljutica.. besni kada nije po njenom, kada ljudi ne razumeju, ili kada ona nešto ne razume a tiče se drugih ljudi.. ali se ljuti i na sebe zbog odredjenih reči, dela.. reaguje na „nepravdu“ nanetu njoj ili nekom drugom... Potreba da se sveti i da vrati milo za drago... Eksplozivna, nedostaje joj samokontrola...- razvijati samokontrolu...

Sanjalica.. ulazi u sličice i živi u njima.. odbija da prihvati da nešto nije što joj se svidelo da bude i pronalazi razloge da jeste... Čita izmedju redova i to radi pogrešno... Gradi iluzije, živi u njima i maši sadašnji trenutak... - razvijati svesno sagledavanje stvari.. 

Planer... eto je u budućnosti... kako će da sastavi nekom poruku, kako će i šta da kaže odredjenoj osobi ili da se ponaša u odredjenoj situaciji... šta će obući na dogadjaj na koji je pozvana mesec dana unapred i slično...nedostaje joj spontanost...

Zvocalo... za sve ima zamerku.. bilo da je ona u pitanju ili neko drugi... a što ovo ovako, a što onako, da li sada ili kasnije, itd... ćaska sama sa sobom, komentariše sve... - posmatraj kao kamerman, ne komentariši.. 

Čeprkalo.. kopa po prošlosti.. zamišlja da je nešto uradila ili rekla drugačije kako bi bilo... strah od ponavljanja „greške“... odaje je nesigurnost.. - prihvatiti da se sve odigralo baš kako je trebalo i ostaviti prošlost iza sebe.. osvestiti svoje vrline

Poricalo... poriče stvari koje su očigledne.. bilo da se tiče njenih osobina, ili odredjenih dešavanja, ili stvari koje se tiču drugih ljudi i njihovih osobina... Poriče i svoje pozitivne ali i svoje negativne strane... Javlja se kada nije spremna ili sposobna da se suoči sa samom sobom... Odbija da preuzme odgovornost za sebe, svoja osećanja, život..

Ovo su samo neke od podličnosti ega koje neko može imati.. Ideja je kroz samoposmatranje sagledati ih sve i polako ih neutralizovati prekidanjem ih na delu onog trenutka kada se opazi stari način razmišljanja i/ili ponašanja..

S ljubavlju,
S.




Monday, 10 July 2017

Poverenje je ključno...

Već sam i ranije čini mi se pisala da je važno kod Reiki tretmana da se ne očekuje, ali da se osoba koja prima Reiki otvori maksimalno za njegovo dobro. To znači pre svega da se otvori iznutra da se tretman odvije najbolje što može za primaoca. Dodatno je važno da je sposoban da pokloni maksimalno poverenje svom Reiki terapeutu i/ili učitelju.

Zbog čega je važno da veruješ osobi koju si izabrao za Reiki terapeuta i učitelja? Zato što je vrlo važno da se otvoriš potpuno, da si sposoban toj osobi reći i ono čega se najviše stidiš, čega te je sramota, šta god to bilo, čega god se to ticalo. Bez trunke zadrške. Važno je da imaš kome to nešto da kažeš, da izbaciš tajnu koju nosiš sa sobom kako bi se oslobodio tereta. Sve te neke mentalne krivice koje osoba vuče sa sobom su potencijalni okidači za bolesti. Naravno da se u životu može dogoditi da neko nešto uradi što je protiv njegovih moralnih ili nekih drugih načela, i to se često dogodi iz želje ili potrebe da se nekome ugodi, ili iz nekog straha, prosto oklizne se čovek. Ali čak i kada se to dogodi, VAŽNO JE OSVESTITI DA SE TO NEŠTO DOGODILO U PROŠLOSTI i ostaviti to tamo. Nasmejati se tome, svojoj nesvesnosti, izboru. Naravno, postoje i mentalne tehnike kroz koje se prolazi sa klijentom kako bi prevazišao odredjene situacije, jer to više nije sada. To je bilo. Sada slušamo osećaj i ako nešto nije u skladu sa nama ne činimo ma kako želeli da nekome ugodimo. Još je važno to nešto ne etiketirati kao ovakvo ili onakvo, već samo prihvatiti iskustvo kao takvo kakvo je bilo, naučiti iz toga šta treba i prosto doneti odluku da se krećemo napred.

Kroz moju praksu je bilo više slučajeva gde su odredjeni ljudi imali zaista problem sa sobom, da prihvate ne stvari. Baš nedavno su dve dame došle sa tajnama za koje niko drugi nije znao i poverile su ih, oslobodile su to iz sebe i osetile su obe olakšanje i rasterećenje koje ih je dugo pritiskalo. Obe su mi rekle da nisu imale u planu da o tome pričaju, ali je to "moralo" napolje. Uz malo podrške klijentu, malo motivacije, ohrabrenja da izgovori šta god to bilo klijent zaista može osetiti slobodu da progovori. Dobro je postaviti se kao prijatelj i bez osudjivanja, samo neutralno. Naravno, nisu to ne znam kakve tajne, niti nešto strašno, ali prosto, one su tome pridale prejaku notu da jeste strašno, gnusno i/ili sramota itd.. i to ih je obe izjedalo iznutra, svaku ono njeno na svojstven način.

Opet, bila je tu još jedna dama kod koje se osetio zastoj u protoku informacija ka meni i ona na žalost nije nastavila sa radom. Iako sam joj rekla da mene se ne tiče da ja zavirujem u njen život već da je to dobro za nju da izbaci iz sebe, ipak je izabrala da ćuti. Možda samo nije trenutno spremna, možda neće ni biti. Ali ako hoćeš da sebi pomogneš onda je nužno da sebe najpre prihvatiš sa svim ludostima, glupostima i svim što si ili nisi učinio, kako bi mogao da menjaš sve što ti nije koristilo, a da pojačavaš ono svoje dobro. Zato je važno da odabereš osobu koja će moći da ti pomogne u tome, da te povede kroz prihvatanje i promene - osobu koja ti uliva poverenje. 

Eto tako... otvorite se maksimalno pa da isceli sve što se isceliti da..

S ljubavlju,
S.

Sunday, 9 July 2017

Da sam vetar...



Pa da se sa lišćem šegačim,
Da se zavučem u krošnje i da šuškam..
Da po vodi plutam i talase da pravim..
Da se s pticama ispod neba igram,
Da letimo iznad krovova,
kroz prozore da virkamo, 
svadje da zaustavljamo..

Da na poneko uvo šušnem:
“Može i bez ljutnje na sebe i druge, 
Može to i drugačije, Mirnije, toplije..
Taj klupko misli iz svoje glave raspleti
I pusti da te Vaseljenska radost vodi...”

Da sam vetar pa da uplakanom detetu šušnem
da na roditelja se ne ljuti već da od njega uči... 

Da roditelju šušnem da ne bude roditelj samo 
već čovek, drug i prijatelj tom biću što na svet doneo je

Šapnula bih i njoj što zbog dečka pati da prestane 
jer suza vredan niko niko nije..

I njemu rekla bih koju reč:
zaboravi zapovedanje i diktatorski ton 
već nežnost i podršku u sebi za nju pronadji 
da vam oboma odnos bude sladji. 

Sa mačkama, da sam vetar, noću bih mjaukala,
a jutrom sa pevcima zoru dočekivala.
Sa delfinim se u slanim vodama kupala.. 
Grane sa vevericama preskakala.. 
sa gazelama se trkala
Iz fontana ljude bih prskala,
i sa pahuljicama belim ples bih plesala.

Da sam vetar dotakla bih Sunce belo i Mesec žuti.
I tako bih se vijorila, letela, u stene se zavlačila..
Sa cvećem mirisnim se milovala.. 

Ispred porodilišta bih sačekivala 
te male nove živote što na svet dodjoše
i svakom bih na uho šapnula 
da bez obzira šta joj pričali dok bude odrastala 
da veruje u sebe i da zna da može..

I da se smeje što više..
I onda kada možda drugi plaču 
ona smehom tugu da razveje..

Da veruje da uz nju je Sila Velika, Sila Dobra..
Da osim roditelja i Boga ima koji roditelj je svima...
Da zna da postoji "tamo" negde
i nešto više od tela i glasa, 
ono što oko ne vidi ali duša oseti.. 

I prolazniku što po ulici smeće kao lišće baca
šapnula bih da Zemlja mu je kuća prva
i da mora da je čuva.. 

Da sam vetar Šuškala bih tako svuda..
Kad me na licu osete da se odmah u smeh "ubace"..
Jer razlog bitan nije da se neko dobro nasmeje..
Al obrati pažnju, ne podsmeh nego smeh..
Osmeh razvuci na srce svoje
i neke bude šta jeste i šta biti "mora"..

I još da ti šušnem da sve dobro je.. 
Sve prolazno je..
U "grob" odneti se ništa neće, 
ni slava ni bogatstvo ni sav "luksuz" što se steko,
ni partnere, ni bivše partnere, ni decu, 
niti bedu, niti probleme ovoga sveta..
Al nosimo mir ili nemir u duši svojoj..
O tom povedi računa, da duša ti ode mirna..
U ljubavi sa svima, u razumevanju sa svima...

Ako on/ona ne zna bolje, ne ljuti se, 
pokaži da ti umes drugačije..
Svojim delom primer daj, 
nauči je il produži dalje,
al ne kudi je, jer ti možeš bolje.. 

Da sam vetar šušnula bih ti još reč koju 
da znaš da nije bitno ko je šta rekao il uradio 
bitno je da ti to nisi k srcu primio 
i da Život si ti sam pa onda neka se smeh radosti
kroz tebe sa lakoćom pronosi..
Osmeh ljubavi i mira neka
tvoje biće u celosti okupira.. 

S ljubavlju,
S.

17. Novembar 2016.

Saturday, 8 July 2017

Voli novac da bi novac voleo tebe


Šta naslov poručuje? Ako se ti ophodiš prema novcu kao prema svom robu teško da će on biti srećan da radi za tebe. Ali ako novac doživiš kao prijatelja, kao sredstvo stvaranja onda je to već druga priča.
Ako ti ne ceniš novac, novac neće ceniti tebe.. ovde nije poenta "sticati" samo materijalno bogatstvo već prvenstveno duhovno.

Razvijati zdrav duh i odnos prema svemu pa i prema novcu. "Daj da bi dobio". Uvek imamo šta da damo, da poklonimo pa onda poklone počnemo i da primamo.. osmeh za početak je veliki dar... kada damo nekome na ulici ili doniramo negde to ne radimo da bi nam se vratilo, već jer je tom nekom pomoć potrebna a mi možemo i želimo da damo.. to je ispravno davanje. Iskreno, bolje je ne davati, nego dati da bi ti bilo vraćeno. Zdrav stav je da daješ jer je i tebi dato. Imaš posao, zaradjuješ novac, zahvalan si, daj malo negde nekome nek otekne. Novac je energija a energija valja da cirkuliše, da kruži. Nema femkanja ko plaća račun, da li je tip ili devojka, drugarica jedna ili druga, nek plati onaj ko želi, ko ima razloga da časti, nekad se i podeli, nekad će jedno više jer mozda više zaradjuje, ali da je iz srca i bez mentalne trgovine..

Reiki tretmani redom otklanjaju sve blokade kada čovek istrajno radi na sebi i kada radi na svom duhu. Ali nije prioritet raditi tretman da bi se uvećala primanja već da bi se prepoznale blokade, kočnice i zbog čega su one tu i to onim redom kojim je prioritetno. Nekad odsustvo novca čoveka natera na posvećenost sebi, da se povuče od sveta, da isksusi kako je onima koji nemaju itd.. isksutva su različita i kao takva su i individualna. Nekad je u pitanju karma, negde je uzeo, pa ide period koji plaća uzeto...

Na primer javila mi se devojka da radimo Reiki. Zapravo davno mi se bila javila i nikako ponovo. I u jednom trenutku nekako smo započele priču tj. dopisku da bi se potom i čule. Rekla mi je da je u malo nezavidnoj finansijskoj situaciji i da čeka da može da plati. Rekoh, hajde da počnemo da radimo, makar taj prvi tretman pa ćemo posle da vidimo šta i kako ćemo. Ako treba da te sačekam malo, malo da prilagodim cenu, napravićemo neki dogovor ako ti je već Reiki zdravstveno potreban. Počele smo da radimo, uradile smo tri tretmana na daljinu i dogovorile Reiki inicijaciju u prvi stepen kada mi se javila sa informacijom da će sve da mi plati odjednom. Kako? Pa majka njena, sa kojom je prethodno bila u malo lošijim odnosima, tj roditelji su joj bili u gostima i dali joj par stotina evra kao pomoć. A vrlo brzo posle toga, možda je prošlo dva, tri meseca mi je javila da je počela da radi, da čuva neko dete. Znači, otvorila se, odblokirala se. Medjutim, ono što je ključno je to da je ona radila na isceljenju tog odnosa sa majkom u sebi, da prihvati majku i da joj oprosti sve što joj je zamerila itd. Znači, otpustila je izvesnu lošu energiju od sebe i dozvolila dobroj da upliva u njeno postojanje.

Opet jedan primer kroz Reiki praksu na ovu temu bi bio sledeći. Radjen je Reiki tretman u direktnom kontaktu sa jednom damom i kroz tretman izgovorila je da mrzi novac. Fokus nije bio na tome, ali je to isplivalo kao prioritetno u tom trenutku. Na pitanje zašto mrzi novac setila se neke scene iz detinjstva, svadje njenih roditelja zbog novca, zbog koje joj se novac ogadio. Devojčica je rasla i odrasla nikad nemajući zdrav odnos prema novcu, nikad ga ne vrednujući a novac je nosioc energije. Kako? Pa tako lepo što se u ovom materijalnom svetu koristi da bi se putovalo, hranilo, oblačilo, komuniciralo, družilo, slavilo, sahranjivalo, venčavalo, ulagalo u sebe, treniralo, masiralo itd... ali ako neko stalno vidi kako neko drugi ima a on sam nema nikad neće ni imati. Ako neko zavidi tudjoj sreći i imetku neće imati.  Ako neko smatra da mora da se teško radi da bi se zaradilo tako će i biti, radiće teško i imaće..  ako neko smatra da je novac prljav neće ga imati. Mnogi to svesno i nesvesno misle. Pa šta je prljavo u vezi novca kada njime treba da se kupe pelene za bebu, krema i kupka za bebu, garderobica, plati škola, ekskurzija, krštenje, itd.. da se priušti hrana i pijaća voda, da se plati struja, masaža, reiki tretman ili bilo šta drugo. Nema ništa u tome prljavog.  Da, slažem se da se u svetu novcem plaćaju i neke druge stvari, ali to ne čini novac prljavim već te ljude. A opet ovde je sve plus i minus i jedno bez drugog ne može. Igra svetla i tame.. ali to je život, nekad hladan, nekad vruć, ali lep sa svim svojim usponima, padovima i naravno izazovima.. a čovek sve u životu može shvatiti kao izazov ili kao problem. Ako neko vidi nedostatak novca kao probelm onda je to problem, a često problemi nemaju rešenje. A ako neko to vidi kao izazov, kao zadatak za rešavanje kroz unutrašnju promenu e onda je i boljitak izvesan.

Sreća je stvar duha kažu.. majka u africi što je sahranila zbog tuberkuloze četvoro dece od petoro koje je rodila daje izjavu da je srećna jer joj je jedno preživelo. U ovom delu sveta tuberkuloza je izlečiva... Tako da, ti uvek biraš svoj stav u odnosu na situaciju u kojoj si, koliko god ona svetla ili tamna bila, ti biraš da li će ona da upravlja tobom ili ti njom.

Pogledaj i video, opširniji je  Voli novac da novac voli tebe

Svako dobro i mudre odabire Bog ti dao.

S ljubavlju,
S.

Friday, 7 July 2017

Spojio se duh sela i duh grada u meni



Majka brogradjanka sa Dorćola, otac rodom iz Bosne, R.S. Došao je sa sedamanest i po iz svog sela kako se kaže: stomakom za kruhom. I sa dvadeset i pet oženio je majku moju. Mene svakako u planu nisu imali. Nikada, niti jednom. Dobili su moju sestru tri godine nakon venčanja i hteli su njoj sve da daju. Bila sam uporna i sedam i po godina kasnije obrela sam se na ovom svetu. Doduše nije išlo lako, prepala sam se jer im je doca rekao da sam dečak i ime Dragan mi dadoše, pa sam majku malo na porodiljskom stolu izmucila, samo malo - nekih 24 sata nisam htela napolje. Pupčana vrpca se omotola oko mog ramena.

No, i to se uspešno rešilo kao što možete da vidite. Ali su se te traume bile uvukle u podsvesno pa je kroz rad sve to isplivalo na površinu. Jednom sam sanjala da sam rodila devojčicu koja nije odmah po rodjenju zaplakala. Pitam majku kako je bilo sa mnom, a ona odgovara: "Babica je morala duže da te lupka po guzi ne bi li se trgla. Sećam se da je rekla - spavalica, malo se uspavala." Hm, pa nije ni čudo što mi je otac nešto kasnije slučajno dao ime Sanja. Spavalica, Sanjalica. To je tek posebna priča bila. Majka htela, Vidosava, pa Vidana po tatinoj sestri, al otac ni da čuje. Hvala mu. Mada ovo Vidana i jeste lepo kao vid dana.. onda je htela Anamarija i ne znam šta još a on je rekao biće Sanja ili Sandra. I kako je čovek ispred njega upisao Sandra on upisa Sanja da ne duplira. Eto, sve to tako sa mnom nešto kao slučajno. I kako da verujem u slučajnosti kad one ne postoje, sve se uvek u ovom svetu dešava s razlogom i sinhronizovano potpuno. A negde sam pročitala da ko veruje u Boga ne veruje u slučajnosti. A ja verujem u Boga, u Životvornu silu prirode što život nam daje. Da mi nije bilo vere te ne znam kako bih se izborila sa stvarima sa kojima jesam, kako bih išla napred u trenucima kada sam htela da odustanem, i kako bih se uopšte snalazila u ovom svetu u kom sam se osećala krajnje neprilagodjeno, kao da ne pripadam ovde. Svesna sam da su drugi imali mnogo teže živote, ali kada tebe snadje to što te snadje, nema vajde u poredjenju sa drugima, jer ima i onih kojima deluje da je lakše, već fokus na sebe da se što pre iskobeljaš, razumeš, prihvatiš, otpustiš i opustiš. I upravo ta vera u neki Viši plan me je ohrabrivala da guram dalje. Ruku na srce i hvala majci jer mi je tu veru, ona koja je odrasla u madjarskoj, katoličkoj porodici, nekako usadila. Sećam se, bila sam mala, kada me je tuširala i kada mi je rekla da je Bog uvek tu i da sve vidi. Ne sećam se početka razgovora ali sećam se da sam je pitala: "Jel i sada ovde? Jel me vidi dok me kupaš?" Odgovorila mi je da jeste. I tako sam odrasla sa jakom i nepokolebljivom verom da je uvek tu i da sve vidi i sve zna. Kad sam porasla i kada me je jedan ateista ubedjivao u Darvinovu teoriju i da smo nastali od majmuna, odgovorila sam: "Sve je to lepo, ali odakle taj majmun? Da, da, prokariote i eukariote i prva ćelija na planeti..da, da.. ali odakle ona? E to je meni Bog. Bio, jeste i biće. Bez imena i bez religije...

Opet, godinama kasnije dok sam živela u arapskom svetu, sećam se da sam pričala sa momkom muslimanske veroispovesti i da sam mu rekla: "tri glavne religije na svetu kažu da je Bog jedan, kako su onda knjige različite?" Bog diktira različite knjige da zavadi narod? Opet nešto kasnije nakon proučavanja učenja indije, budizma i tibeta, obrela sam se u pravoslavnoj crkvi i pronašla zaista izvanrednog duhovnika protu Dejana Dejanovića, neka mu je večna slava. Nadam se da je njegova duša na lepom mestu. Pre toga, kada sam se zahvalila indijskom duhovniku Mohandjiju sa kojim sam imala i živi susret i izvesnu dopisku i kada sam mu rekla da me zanima pravoslavlje, rekao mi je: "Pravoslavlje je lepo. Šta god da bude budi Ljubav." Kada sam se prvi put našla sa protom rekao mi je: "Nemoj da misliš da je Bog sudija, Bog je ljubav." I to jeste za mene jedina religija - LJUBAV. Najviši mogući ideal na ovom svetu - ljubav prema svakom živom biću, prema Bogu, voleti boga bezuslovno, čitavu njegovu kreaciju i sva dopuštenja.. i tu se naravno radi i o ljubavi prema sebi. Jer kako je Hrist rekao: "Otac i ja smo jedno." Kad voliš Oca voliš i sebe, a kad kaže voli druge kao sebe samog, volećeš i čitav svet. Da li to može odvojeno ili ide nekako isprepletano, ne znam šta bih vam rekla. Na momente mi je delovalo da nisam uspevala do kraja da zavolim i prihvatim sebe dok god sam nešto svesno ili nesvesno zamerala roditeljima. Ali svakako da bi čovek našao mir makar na trenutak i onda mu se vraćao, ulazio u njega iznova i produžavao boravak u tom stanju, te tri ljubavi, a opet jedna, neizostavno je da borave u čoveku. Zapravo, shvatam da je Izvor u svakom od nas, ali koliko ćemo osvestiti od tog Izvora je individualno. To su bili moji uvidi, jednom: "Hrist je u svakom koga sretneš na putu." A drugi put: "Izvor je u tebi." A to je nekad i zapisano u Bibliji rečima: "Otac i ja smo jedno." I u tome, počinješ da se učiš bezuslovnoj ljubavi prema onima koji su prihvatili da kroz njih dodješ na ovaj svet.

Počinješ da uvidjaš šta si to sve preuzeo od njih i ono nazovi dobro i ono nazovi loše, spoznaješ sve negativne programe ne bi li ih se oslobodio, ali spoznaješ i vrline. Ih, a onda se setiš da su te godinama zvali "Mali Tane." Ju.. pa to nije dobro.. taj Tane je moj otac, dobar čovek ali koji je uvek u pravu i kad nije bar u razgovoru sa mnom je taj stav imao. Koji ti daje savete i kad ih nisi tražio i shvatiš da i ti to radiš i još ponešto uvidiš.. ali opet ima tu i more pozitivnih osobina. Potreba da nahrani i zaštiti svoju porodicu, veseljak u duši, voli ljude i društvo, stručan  u onome što radi, pošten. Tako da su se njih dvoje sjajno našli za mene. Ne znam da li oni sebe smatraju srećnima i da li su generalno zadovoljni svojim životima, ali gledajući u njih dvoje, brak njihov, odnose u kući, način vaspitanja, njihove karakterne osobine, ja sam vrlo lepo učila o sebi i o tome šta mi se svidja a posebno šta mi se ne svidja, šta to nikako ne bih ponovila, tj. šta želim da uradim drugačije. I kad kažu nije sve idealno, mora da se trpi ja im se beskrajno zahvalim jer to je njihovo uverenje sa kojim živeše i žive, ali ne i moje. Beskrajno sam im zahvalna na svemu, na svakom blagoslovu.

Da, na selu su se čuvale krave, kidala se štala. Volela sam taj miris, jeste jak, ali je meni bio prirodan, mnogo više nego onaj smrad smoga i urina na Terazijama. A opet volela sam i volim i taj asfalt ponekad. Nakon vožnje traktora, skupljanja sena i ostalih seoskih aktivnosti i igrarija radovala sam se svetlima mog velegrada. Zaista sam obožavala Beograd. Nisam se nikad osećala kao Srpkinja tj. Srbijanka kako bi me oslavoljavi dole u Bosni tj R.S., ali jesam kao Beogradjanka, pa tu sam i rodjena.. a na kraju shvatiš da si Zemljanka i ništa više. Razumem da ljude dosta vozi nacionalni ego, ali razumem da je previše sukoba na planeti baš zbog tog i religioznog izjašnjavanja. Kada bi svi bili samo Zemljani i "pripadali" jednoj religiji - ljubavi, to bi zaista bio raj na Zemlji, ali nisam sigurna koliko je to uopšte "po planu", ali svakako vredi ulagati u tu ideju..

Majka, divna, nežna, brižna, i sada zaljubljena u mog oca, i pomalo perfekcionista. Nisu verovali u idealno i to je prema mojim shvatanjima mala greška. Postaviti sebi ideal veći od prosečnog je mudar izbor jer ćeš se uvek truditi da učiniš više i bolje, lepše, ljubavnije za sebe i za druge.. relativno skoro sam imala priliku to da čujem sažeto ovako: "Normalno je da nas roditelji razočaraju, onda se mi trudimo da ispadnemo bolji od njih, i tako evoluriamo." I zato ih moramo voleti jer su uvek dali najbolje što su znali čak i kada je nama delovalo premalo. A i kako zavoleti sebe ako ne voliš kanal kroz koji si došao?

Tatini geni odveli su me u arapske zemlje. Čak sam bila u pilotskoj kabini pri sletanju na Kuvajt pa sam imala priliku da izbliza vidim pistu koju je trideset godina ranije osvetlio moj otac i firma za koju je radio.

Majkina kuhinja, čisto domaćinstvo i maniri dame dali su svoj doprinos takodje u kreiranju moje ličnosti. Perfekcionizam koji nasledih od nje je nešto na čemu je trebalo da se radi, da se umanji, jer to može da optereti. Da, treba raditi stvari maksimalno dobro koliko ti možeš, raditi ih sa ljubavlju, ali biti opterećen perfekcijom nije baš najbolji odabir. A to što je pohadjala srednju medicinsku unelo je u moje polje tu želju za pomaganjem drugima. 

Proučavajući njihovo u meni ideja je bila da se sloj po sloj osvesti kako bih nekako stigla do onog što bih nazvala - moje autentično. Da li je moguće da imaš nešto svoje autentično kad si jedan "koktel" x i y hromozoma i svega onog što si kroz njihovo postojanje i njihove karme preuzeo? Ali duša? Duša nije njihova.. slutim da svako donosi svoj delić jedne velike duše, tj da jeste delić te jedne velike duše, a taj delić nosi nešto sopstveno, lično, svoj zapis kroz postojanje u večnosti. Neka stara sećanja i znanja, stare povrede ili zluradosti drugima učinjene koja sada treba da se oduže, sećanja na nove ljubavi i nova isksutva koja tek treba da se prožive da Bog da u zdravlju, sreći i ljubavi.

I neka su njih dvoje živi i zdravi i ako je moguće da ovo svoje treće doba provedu sa osmehom na licu. Šta su znali, i koliko su mogli to su i dali, daju i tome su me podučili na ovaj ili onaj način. A moje je da dalje pišem svoju priču malo obojenu njihovim bojama i sa malo ili malo više moje čarolije. A nema lepše čarolije od iskrenog smeha i osmeha, od bistrog i otvorenog uma, laganog i stabilnog koraka i snažnog i velikog srca.. Razvijajmo to.. 

Raduj se dobri svete, da raduje se i svet oko tebe..

S ljubavlju,

S.