Friday, 21 April 2017

Vera...




Pitaš se da li poznajem neku Veru?

Da li ih znam više ili možda samo jednu?

Kakva je? Na koga me podseća?

Da li liči na nekoga?

Ah, pa šta da ti kažem..

jedinstvena je, vrlo posebna..

jedna divna i predivna, sjajna Dama,

vrlo draga, a opet snažna i vrlo jaka..

pokušali su da je slome,

da je iz utrobe izvade..

svašta su nešto radili ne bi li je prepali..

svaki put neka nova smicalica,

svaki put neka nova igrica..

nekad izokola a nekad direktno njoj u lice

ali kakve god da su bile te vilice

koje su je netremice gledale

njena je bila snažnija i osmehom zaštićena.

Nije se dala, nije odustala..

Možda se ponekad osetila slabašno,

ali je ustajala.. zastane, odmori malo

pa opet snažno i još prkosnije krene napred

Uvek spremna na nove pobede.

To je ona... Uvek odvažna..

Zna šta radi i zato je nepobediva..

Ona uvek čini dobro,

Ona uvek ide za Istinom,

Za Božijom Voljom...

ona je u miru sa tobom, sa njim i njom

u miru sa svima i svetom..

i zna divne načine da zagolica srce tvoje

da je pustiš da se useli u njega

i da joj srce tvoje bude udobna postelja..

I nema drugih, znam samo nju jednu jedinu, pravu..

ona što veruje da ljubav pobedjuje..

da ljubav može oterati sve strahove sadašnjosti,

sve duhove prošlosti,

sve senke iz budućnosti..

Ta snažna i jaka VERA,

ona je najbolja prijateljica

u danima kada ne znaš kud bi sa sobom,

u danima kada ti se svet raspadao,

u noćima kada bolelo je..

kada napadalo te je..

kada budio si se u znoju i strahu,

tada bi me zagrlila svaki put i rekla

draga, ne brini, biće sve u redu..

a onda bi još tiše ali još istinitije šapnula

ne, VEĆ SAD JE BAŠ SVE UREDU.

Veruj i videćeš...

Tako i ti.. poželi i upoznaćeš je..

pokazaće ti način, pokazaće ti kako,

pokazaće ti put koji je za tebe najbolji...

to ti niko drugi reći ne može..

samo Ona koja kroz srce tvoje govori

onog časa kada se u njemu probudi...

Mir s Vama,

Sanja.

Svet u meni i ja u njemu...


U meni su Nebo i Zemlja,

afrički ples i balet tu je,

sve moguće note koje su ikada ispisane.

sva Istina i sve tajne

sve izgubljene bitke i sve pobede,

sve neuspele ljubavi

i sve one večne i uzvišene..

svi propali brakovi

i sve one radosne porodice,

svako drvo i planina,

sva voda i vatra u meni su

sva tuga i milina

sva radost i gorčina

svo zlo i svo dobro..

svi andjeli i svi demoni,

sva deca i svi roditelji,

sve želje i sve neželje,

svi strahovi i svi snovi..

sva strast i požuda,

sva ljubav istinska i velika..

sve je tu.. i ničeg nema..

i sva tišina i sva praznina

i svaki eho duše moje

i svaki eho duše tvoje...

i svi stihovi, i sve mudrosti

a i gluposti sve i nedorečenosti,

i sva ptičija pesma i šapat vetra,

i svi poljupci i svi dodiri..

i svaka suza i svaki plač,

svaki osmeh i svaki blagoslov.

i svi dani i sve noći,

sve zore i svi sumraci...

sve religije i sve molitve...

sve je u meni i ničeg nema,

jer ona je tako bezgranična i tako sveta,

ta jedina neopipljiva i neobjašnjiva

a opet sveprisutna i očigledna

jedna jedina i jedinstvena

najuzvišenija carica svog postojanja

iz koje se sve radja

i kojoj se sve vraća

a sa pet slova piše se njeno ime

zovemo je tako, a malo ko je zapravo poznaje

jer LJUBAV ona je..


Mir s Tobom,
S.

Istina kao jedina vodilja


Niko od nas ništa novo reći neće,

Zapisaće to malo drugačije

Rečima koje i neko drugi može da razume,

Za one koje baš te reči traže..

Neki pišu za visoke umove,

Neki za običan narod,

Al svako istine teži da iznese

Na onaj način kako ih spoznaše,

Da prenese na dolazeće generacije,

Da im budu vodilje,

Potrebni odgovori ili potvrde,

Jer sve to iz istog izvora dolazi..

Možda će biti tu i poneki plagijat,

Al ne mari prepoznaćeš ko je "pravi",

Ko iz iskustva zbori,

A ko tudje reči samo prepričava.

Al to i nije važno toliko

Jer kad zaviriš i ti u sebe

Kazaće ti se samo sve ono

čemu je vreme da ti bude otkriveno.

Ne žuri nigde,

Al marljivo osluškuj

Kad prozbori tvoja Duša da je čuti možeš,

i ne samo čuti već i poslušati.

Budi odvažan da poslušaš "Glas" taj

kome um teži da ne veruje,

A koji uvek zna šta je najbolje za tebe..

I veruj.. samo veruj

da je sve baš kako biti treba

I da ti se ništa sakriti ne može

ako je predodredjeno tebi to znanje..

Sve što ti po rodjenju "pripada" biće ti dato,

A za sve ostalo što ti dopadne

Zahvali se radosno...

Živi u miru, ljubavi i radosti,

Bez obzira koliko te možda sistem gazi..

Sve je to deo nekog višeg plana,

Možda bolje reći igre te kosmičke..

Ne brini o onom što te se ne tiče

I fokusiraj se na sebe

Da od sebe daš najbolje..

Jer ima jedan zakon koji kaže

Sve što poseješ to i požanješ..

Pa onda sej dobro i kvalitetno seme,

Da ti berba bude plodna i bogata..

Bogata duhom pre svega

A svega ostalog biće baš koliko ti treba..

Ljubi, voli i ni za čim ne žali..

Istina neka te uvek vodi,

A dani nek ti budu zdravi i uvek i zauvek

Svetlom obasjani...


S ljubavlju,

S.

Tuesday, 18 April 2017

Kada pogledam unazad i sada...

Sada, kada pogledam unazad i kada se setim nekih ljudi s kojima kovali su se planovi šta ćemo kad i kako u budućnosti ne mogu a da se ne zahvalim što postojaše ali i što sada nisu pokraj mene. Kao da sam odgledala film, kao da to sve nisam bila ja. Tako je to valjda kad ostanu sećanja bez emocija. Bila je tu jedna druga, plava i inteligneta dama. Volele smo se i maštale dok smo studentkinje bile kako ćemo i u starosti ispijati kafe, nalaziti se posle posla, ćaskati o našim porodicama, životu, uspesima na našem omiljenom mestu, naravno ako ga bude bilo, ako ne našle bi novo. Beše tu i jedan mladić s kojim o deci pričah, al šta god da ja rekoh on reče kontra, a u to kontra deca se ne uvode bez obzira na emocije. Bi tu i još jedan drugi mladić koga zavoleh pre svih a kome je na izgled delovao da mu ništa nije teško i da šta god da kažem da i on misli isto. Dobra baza kažu za nešto više je prijateljstvo. I ja to kažem i verujem. Ljubavi izgradjene na prijateljstvu jedine su koje kvalitet mogu imati, jedine su one prave, čiste i bez ljubomore, smislene i duboke. Medjutim, jedno je šta deluje a sasvim drugo šta je sudjeno, realno i "dozvoljeno"... nekad, da bolelo je jako.

Bolelo je kada je ta drugarica rekla: "Nisam znala šta da ti kažem pa sam se ućutala.." Hm, nekad je dovoljno da samo postojiš, da samo slušaš ili da ćutiš sa nekim.. ali eto to su trenuci kada shvatiš ko je ko i ko je tebi ko. Zanimljivo da nikad ni jednoj drugarici nisam dodelila titulu "najbolja". Volela sam ih sve, ali nikad nijednu na taj način nisam izdvojila. Da, nisam, ali sam imala jednog druga koga sam bratom smatrala, onim bratom koga nikad po krvi nisam imala. Medjutim, da li različita mišljenja ili šta udaljismo se on i ja. I zaista to je tako lepo sve. Svima njima moja duša zahvalna je što postojaše, što putovasmo neko vreme zajedno, ali im hvala veliko što sada nisu tu, što su oslobodili prostor za neke druge ljude, ljude koji znaju šta da kažu, ili koji znaju da ćute, one ljudi koji te ne osudjuju, koji te vide ili se bar trude u tome, osećaju, prihvataju bez potrebe da te menjaju, one ljude kojima zaista nije teško, što su oslobodili prostor za više kreativne tišine. Boleli su najpre njihovi izostanci, boleli jako, kao da je svako sa sobom otkinuo neki deo mene kad je otišao. Ali vratila sam te delove. Pustila sam dušu svoju da ih sakupi po svetu i da opet bude cela. Dozvolila sam da iscele rane i praznine.

Jednom naidjoh na citat koji nije mogao u tom trenutku bolje opisati moje stanje: "Njegovo odsustvo činilo je moje postojanje nepodnošljivim." I zaista je bilo tako. Neki ljudi mogu takvu prazninu da ispišu kada odu, ali veruj mi, svaka rana zaceli. Shvatiš da ne postoji osoba iz spoljašnjeg sveta bez koje ne možeš. Jedino bez koga ne možeš si ti sam. I kada se dese takvi "gubici" zapravo te oni okrenu ka tebi. Okreneš se sebi samom i kreneš u potragu za Istinom, za razumevanjem sebe i života i koji je smisao svega toga. Tako da nema mesta ljutnji koja moram priznati bila je prisutna, čak i osećaj izdaje bio je tu, kidao iznutra, boleo je ego moj i moje želje i nedosanjane snove.

Ali sada, sada sve dobro je. Rane su zacelile, razumevanje je nastupilo i zahvalnost svima njima što bejahu tu a što više nisu. Zaista verujem da su oni sada, baš sada ovde, ja ne bih bila gde jesam a srećna sam tu gde jesam. Isto tako, svi oni su doprineli da sam danas ovde gde jesam i opet i na tome im hvala. Puzzle našeg života je savršeno osmišljen i svaki delić ima svoje mestašce, svaki se uklapa baš tamo gde treba, tako da nisu nastajale praznine i što bi englezi rekli di endovi (the ends - završetci), ne bi postojali ni neki drugi novi počeci. I sve je dobro baš tako kako jeste. To nisu reči utehe, to su reči koje proističu iz tišine, iz razumevanja, iz prihvatanja reke života i njenih tokova. Kao i svaka druga reka i ova životna ponekad je ponornica... i hvala joj što nije uvek ista i monotona, što ima svoje uzivišene tokove i brzake kao što je imala i one plitke, pune smeća.. kroz sve to spoznaješ i učiš o sebi i životu. O svojim mogućnostima da se izdigneš iznad odredjenih situacija, da se postaviš kao čovek ne zbog drugih već zbog sebe, da oprostiš i prihvatiš i sebi i sebe i drugima i druge... da voliš i da zavoliš sebe i druge..

Rekli su mi davno "Ono što ti tražiš traži tebe." I tako je. Ako ti tražiš razumevanje i ono traži tebe i momenat da ti bude "isporučeno", trenutak u kome ćeš umeti da ga primiš, prihvatiš i živiš. Često, da bi se to dogodilo neizbežno je da utišaš sve te glasove koji misle, komentarišu, osudjuju i ne daj Bože kunu il proklinju druge i/ili sudbinu. Zašto ne daj Bože? Zato što tako navlačiš maler sebi a ne drugome. Ne možeš apsolutno ništa pomisliti, reći il uraditi a da ti se kao bumerang ne vrati. Iako ne deluje možda uvek tako tako je. Nije se eto onako odomaćila ona stara: "Sve se vraća, sve se plaća." Tako jeste.. ako hoćeš nešto moraš dati nešto.. nekad to dati deluje kao odreći se, ali kasnije shvatiš da se ničeg odrekao nisi bez čega zapravo nisi mogao da postojiš i onda svako to isprva odricanje postane oslobadjanje kada vreme prodje a malo mudrost ispuni tvoje vijuge..

Pisala sam nešto o tim ljudima u tekstu Ljudi dodju i prodju, ali tada mi se čini da sam prolazila upravo kroz fazu razumevanja, prihvatanja, a onda dodje i faza kada to zaista sve slegne, kad počneš da živiš sve to što si kroz tu fazu razumevao.. kada kamion šljunka pristigne ispred tvoje kapije, najpre treba da kipuju prikolicu i da ti ga isporuče. Tek onda ti možeš da ga sa vodom pomešaš i da zidaš svoje namere, i razumevanje. I ništa nije nemoguće kao što isprva može da deluje.. jednom kad sam osvestila da je nečije ime ispunjavalo svaku ćeliju mog postojanja, da ga je svaka moja ćelija volela, mislila sam po drugi put da izgubih smisao života kada sam bez te osobe ostala.. i jesam bila izgubljena jedno vreme, ali upravo tako shvatiš da na prvom mestu i neizostavno treba da voliš sebe, a ne nekog drugog.. nekog drugog možda jednom nekada opet...možda i ne. Drugi nisu u tim fazama bitni. Tada je bitno da sebi daruješ sebe, jer jednom kada si ti ceo, moći ćeš i drugom dati više, sve, ali na način, cenim, da voliš i ne patiš jer nemaš šta da izgubiš.

S ljubavlju,
S.

Monday, 17 April 2017

Kad gledaš u drugoga šta vidiš?

U današnje vreme svega zaista ima, tj. mnogo različitosti. Sada, kada posmatram druge posmatram ih da bih uočila njihovu lepotu, ono dobro na njima i u njima, ali i da bih kroz njih videla sebe. Nekad sam znala da se bavim sudjenjem, zapravo kritikom u smislu ko je šta obukao, ko kako vozi, kako se ponaša, i tome slično. Nisam shvatala da to što me nervira kod drugih nije njihov problem već moj, pre svega što uopšte trošim energiju obraćajući pažnju na te neke druge koji ni na koji način nemaju veze sa mojim životom. E onda se to suzilo na ljude sa kojima sam u izvesnom kontaktu. Ima tome x godina kako sam to shvatila i počela da u druge gledam kao u ogledala. Naravno, moguće je u drugima videti i nešto što ti se ne svidja, što ne odobravaš ali u isto vreme da to nije tvoja osobina, niti ništa tvoje i moguće je da prosto primetiš bez da osudiš ili lupiš etiketicu. Jedno je izneti konstataciju, činjenicu, a sasvim drugo ogovarati i to nešto ili nekog zapravo tumačiti i komentarisati kao ovakvog ili onakvog. Potrebno je vežbati naravno. Kao i za bilo šta drugo u životu, a ponajviše za rad na samom sebi je neophodno da konstantno radiš i to vrlo posvećno. Kada sam htela osam pločica na stomaku, vežbala sam naporno, držala posebnu dijetu i naravno ključ je bio u DISCIPLINI. I naravno imala sam osam "pločica" na stomaku. Kada čovek nije disciplinovan i dosledan rezultati su teže ostvarljivi, naročito ako težiš nekom perfekcionizmu u onome što radiš, a pod perfekcionizmom bih ovde nazvala konstanto napredovanje, probijanje granica bez obzira šta tvoj talenat jeste ili tvoja svrha postojanja, ukoliko ti je otkrivena. Disciplina i JEDNOSTAVNOST dve zlatne reči i treća dijamantska NAMERA izuzetno važne da im se posveti pažnja. Zato gledajući u druge i kroz interakciju sa njima možemo mnogo naučiti o sebi, samo ako nam je to namera pri svakom susretu.

Možemo osvestiti sopstveni nivo tolerancije ili netolerancije za ljudski bezobrazluk i "glupost" tj nesvesnost, za nepravdu načinjenu nama ili drugima, za kritiku, za osudu naših stavova i uverenja, naših želja. A kad osvestiš menjaš za svoje dobro. Gledajući u druge, interagujući sa njima neverovatno mnogo učimo o sebi samo ako želimo. Svako ko se bavi time zbog čega je neko nešto učinio i rekao maši da spozna o sebi nešto, da upozna sebe, jer uopšte nije bitno šta su drugi rekli ili učinili ili nisu već kako smo mi na to reagovali, kako smo se osećali i šta je to što možemo uraditi u vezi sa tim osećajem, tom situacijom pa na kraju i sa tom nekom osobom. Ako ta osoba prosto nema tendenciju da se menja, i ako ne vibrira sa tobom na istoj vibracionoj liniji da tako kažem, a ti si naučio sve što si imao/imala onda je bolje udaljiti se, jer nije nužno da testiraš svoje strpljenje i svoje potencijale doveka niti da iznalaziš načine da se izdižeš svaki put iznad takvih situacija iznova sa istom osobom ili istim ljudima.. To su trenuci kada ti zapravo ti drugi indirektno kažu produži dalje... I to je onaj momenat kada posle svih pokušaja, posle svega, kažeš: "Hvala ti na svemu što prodjosmo zajedno, hvala na svim lekcijama, hvala na kompletnom iskustvu, svakoj emociji i onoj pozitivnoj i onoj možda negativnoj, datom i uzvraćenom, na neuzvraćenom, na svakoj ljubaznoj reči ili podignutom tonu, na dogovorima i odustajanju, hvala i tebi i meni apsolutno na svemu, svakoj uloženoj sekundici i kvantu, na svemu što kroz tebe, nas naučih o sebi i životu. Budi dobro i zdravo."

Eto tako nekako to sve može i realno je da se izvede, i upravo na ovaj način je moguće da se savlada potreba uma da kritikuje, da gundja, da se žali, a otvara se mogućnost da se shvati i da se radujemo novim iskustvima, boljim i kvalitetnijim.. uzvišenijim, sa ljudima istih vibracija, uverenja, sistema vrednosti... sa ljudima sa kojima se prosto prepoznajete... To je ona radost bića..  Čim toga nema, čim se uklapamo sa nekim, to znači da učimo o sebi, ne da živimo Sebe. Ili kako je to Ekart Tol rekao "Voleti znači prepoznati sebe u drugome. Kad vas neko drugi prepozna, to prepoznavanje iznosi dimenziju Bića na ovaj svet kroz vas oboje. To je ljubav koja iskupljuje svet." I rekla bih da se ovo ne odnosi samo i samo na partnerske odnose već na bilo koje dvoje ljudi... Prepoznati se možeš sa različitim ljudima na različitim mestima tokom svog zemaljskog putovanja... Videti druge u potpunosti onakvim kakvi jesu i biti vidjen i kao takav i prihvaćen... Voleti možeš i one sa kojima vibriraš i sa kojima to ne činiš... Voleti ih jer postoje i jer su upravo svojim postojanjem obogatili tvoje na ovaj ili onaj način.. 

Uživaj u putovanju, u prepoznavanju i neka ti je na blagoslov razumevanje sebe samog i postojanja uopšte..

S ljubavlju,
S.




Alkohol, čovek i emotivni odnosi...



Mnogi su uverenja da alkohol opušta. Možda na prvu loptu to jeste tako, ali ono na šta akohol loše utiče je energija i definitivno menja stanje svesti. Kada čoveku padne energija, pada mu i kapacitet svesnosti da tako kažem i podobniji je da mu se prikače negativne misli, da ga obuzmu strahovi i generalno loše raspoloženje. Kao takav nije dobar sebi a kamoli drugome. Čak iako je u trenutku ok usled poveće konzumacije sutradan uglavnom ne bude dobro. Čak i nije potrebna veća konzumacija, samo malčice vremena da se spusti u krv i pogrešna reč ili gest sagovornika.Tako se lakše upada u sukobe sa partnerom, tako se lakše naseda na misaone ponude koje teže da izazovu sukob a koje veze nemaju sa činjeničnim stanjem. Naravno, to se sve dešava kod nekih ljudi i u treznom stanju i ko nije zauzdao svoje misli, ko nije uzeo uzde u svoje ruke taj pravi sukobe i probleme gde ih nema, pruža otpor ka dogovoru i toploj atmosferi. Važno je pratiti tokove svojih misli i ne nasedati na svakakve ponude koje se tu mogu naći, a uz alkohol ste tom nasedanju podložniji. Podložniji ste iskrivljenju celokupne slike, doživljaja odredjene situacije. I ne mora se to nužno odnositi na emotivne odnose već na bilo koji drugi. Prosto zdrava percepcija i zdrava logika se često tad gube.. ili postanete osetljiviji pa vas neka bezazlena šala povredi, pa se osetite inferiorno ili manje vredno ili posumnjate u kvalitet prijateljstva neke osobe, a svega toga ne bi bilo da je svest bila trezna. Nekad pod uticajem te supstance ćete vi izgovororiti neke stvari koje bi daleko drugačije, lepše i istinitije zvučale da ih izgovorite kad ste trezni. Da, znam da ima i ona "što trezan misli to pijan govori", ali to nije rešenje.. Rešenje je biti svoj u svakom trenutku i delovati u skladu sa sobom i osećanjima. Ako ne možeš da se opustiš bez alkohola zapitaj se u čemu je problem.. čovek kada je opušten on je svoj, a ako ti za to treba alkohol, čiji/čija si ti onda? Pri tom, ja ovde ne sudim ni najmanje, samo iskustveno znam kako je pod uticajem alkohola i kada manjka zdrava samokontrola, a znam da se čovek može vrhunski i provesti i opustiti uz flašicu kisele ili obične vode. Uz alkohol je to više neka razjarena opuštencija ako je moguće ta dva termina staviti u istu rečenicu.. Skoro su mi dva drugara rekla istu stvar, pa me je to podstaklo da proširim ovaj tekst. Zanimljivo je da su obojica rešila da smanje alkohol, a jedan od i da prekine sa konzumacijom. Kažu: pa kad se nadješ u društvu u kom se pije, piješ i ti.. to tako ide, da udješ u sinergiju, to se podrazumeva... zanimljiv stav rekoh, a zašto se prilagodjavati društvu konzumirajući alkohol? Nek se društvo na primer prilagodi meni uz bezalkoholno pivo, vodu, sok.. ili prosto neka svako pije ono što mu prija, ali nema potrebe za takvom vrstom prilagodjavanja ili možda bolje reći izgovorima.. a ako neko ne ume da te ispoštuje kao čoveka, da nazdravi sa tobom a ne sa tvojim pićem, onda taj neko i nema potrebe da boravi u tvojoj blizini složićeš se...

Jedno vreme dok sam redovno izlazila po noćnim klubovima u nekom trenutku postao mi je interesantan trenutak da konzumiram tekilu. Nije mi sam alkohol prijao nikad nešto posebno već mi je taj ritual vezan za pijenje tekile dok stojim za šankom bio gotivan. Tadašnji dragi je voleo da popije kad se izađe pa hajde da se pridružim, prilagodim, a inače sam bila neko kome je muzika uz flašu vode i cigaru bila savršeno dovoljna za dobar provod. Kasnije sam se oslobodila i navike cigareta.. 

Naravno, niko ti ne može reći šta ti treba da radiš ili ne ali ti svojim primerom može pokazati da se može i drugačije. Da, navike su se gradile, ali kako su se gradile tako se mogu i razgraditi.. jednom sam negde pročitala (i to se odnosi baš na sve hranu, ljude, cigarete, svaku vrstu zavisnosti...) da kad to nešto želiš da prekineš da ne doživiš to kao odricanje već kao oslobadjanje. Ako se nečeg odričemo ostajemo vezani za objekat odricanja, a ako sebe oslobadjamo prekida se energetska zavisnsot i vezanost. I to jeste tako.  I da, ako jednom doneseš odluku da više nećeš piti alkohol, mozak će ti svakako davati mentalne ponude, sve čega ti treba u trenutku da se setiš je to da ti prosto ne piješ alkohol i da ostaneš u miru. I onda mentalna sličica prodje. A jednom će prestati i da se pojavljuje.. Srećno sa odlukama i istrajnošću.

S ljubavlju,
S.

Saturday, 15 April 2017

Reiki kao pomoć kod prevazilaženja depresije



Depresija - pusta boljka većine današnje populacije. Boravak u prošlosti. Da, upadne se u taj žal za ljudima, za situacijama koje smo voleli. Voleli smo da provodimo vreme sa nekom osobom, bakom, dekom, roditeljem, dečkom, devojkom, supružnikom ili... ili smo voleli djačko doba i ne prija nam ovo odraslo doba kada ljubav treba da se proba. Da, malo rime i malo šale da tema ova bude lakša svakom ko o njoj čita. Kad rekoh ljubav da se proba, i to uvodi u depresiju. Te neuspele priče, taj žal za onim što je biti moglo a ipak nije. Ali nije moglo biti, jer da jeste bilo bi i to je krucijalno za razumeti. Ili žal za onim divnim trenucima koji su sada izgubljeni, kojih nema. Da, upadala sam i ja u ta depresivna stanja. Sećam se da sam jednom za nekih nedelju dana odgledala preko pedeset filmova. Skoro da nisam ustajala od kompjutera, sem do toaleta. A onda sam se zapitala, pobogu pa šta ja to radim sebi? Da li je zaista neko ili nešto vredno da ja boravim u takvoj emociji? Praktikujući Reiki povećavala mi se sposobnost da volim sebe. Osećajući sve veću ljubav prema sebi povećavao mi se kapacitet da volim druge, naročito te koje sam krivila. Krivila sam ja i baku što je po mom mišljenju otišla prerano na onaj svet. Pa sam krivila i sam Život jer mi ju je oduzeo. Bivšeg supruga za sebičnost i laži koje je servirao od prvog dana. A zaboga, šta je on kriv što je delovao iz sebe? Ja sam ga izabrala, ja sam sve to prihvatila. To što sam se nadala da će se neke stvari kod njega promeniti, da će čuti, videti me na način na koji mi je bilo potrebno, to je moja stvar. To što sam od njega očekivala da će razumeti, to je moj "problem". Naravno, sve je to bilo obostrano, i on je imao očekivanja od mene koja su se kosila sa mnom, ali ovde govorim iz mog ugla i šta je mene posle okončanja te priče ubacivalo u depresivne momente ili stanja koja su znala i da potraju. Na primer, znala sam da je slagao i pristajala sam da verujem u to. Rekla sam mu: “Udaću se za tebe ako obećaš da ćeš me držati zaljubljenu u tebe i kad me starost savije do poda. Obećao je, a obećanje nije održao.” Znala sam da neće jer smo oscilirali i ranije na način na koji se meni nije svidjao. Ali ostajala sam, želela sam da verujem da ćemo ipak uspeti, da ćemo prevazići razlike. Tako je trebalo. Strah da se prekine nešto što već dovoljno dugo traje, nešto što je imalo i svoje lepe trenutke, strah možda da se bude sam, strah da se neće naći bolje, da je to vrhunac svega, tih partnerskih odnosa. Nekako smo meni nas dvoje bili slatki, način na koji smo se upoznali… Mejdutim, dodje trenutak kada više ne možeš, kada sagoriš. Ne mora uvek da se to dogodi, postoje priče koje traju, zaista traju kvalitetno.. Ali eto ova je prosto trebala da se završi a to je mene ozbiljno istumbalo. Iako sam ja baš bila ta koja je rekla kraj, koja je zatražila razlaz i koja je rešila da se vrati u zemlju iz koje je krenula, ipak me patnja nije zaobišla. Znala sam da gundjam, da plačem i da se pitam, pa samo da je malo ovo, da je samo ovo, pa mi bi bili zajedno, samo da mu nije bilo teško… Medjutim, nema ništa od toga samo i od svih ti priča.. Nema ništa od svih tih sećanja za dobrim. To je nekad i gore kad upadneš u film sastavljen od sličica od samo lepih trenutaka u kojima si ti bila najsrećnija jer si pored njega, jer tu  upadaš u zaista zeznuta stanja koja su krajnje nerealna jer su se završila. Tada ti je potrebno da se setiš svih razloga zbog kojih si otišla ili onog jednog glavnog. Pa sam onda krivila sebe jer nisam ranije otišla, pa onda što sam otišla iako sam znala da je to u tom trenutku bila najmudrija odluka itd.. I to je jedna vožnja u krug kojoj ako ne staneš na rep nikad neće prestati. Tu sam negde izgubila i smisao života koji sam tada imala, ili je bar delovalo da ga imam. Kad sam se udala, otišla sam odavde da rešavam svoj život. Da se zaposlim kao diplomirani mašinski inženjer, da naravno rodim i zasnujem porodicu u pravom smislu te reči, ali kad sam shvatila da ta priča nema željeni, tj potrebni tok, da ne igramo za isti tim, da postoji jedan ozbiljan izostanak podrške, tad sam se i vratila i njemu i sebi oslobodila prostor za bolje, bolje za nas, kompatibilniije. Jer kad krenu visoki tonovi, onda definitivno nešto nije u redu. Dvoje civilizovnaih ljudi mogu da komuniciraju bez visokih tonova osim ako je u pitanju glasno smejanje. I taj gubitak smisla i život u prošlosti sve je to depresija. Da sam otišla kod nekog psihijatra dobila bih verovatno antidepresive da pijem, ali nisam jer sam primenjivala Reiki. Šta ti može lepše pomoći u takvim trenucima od isceljujuće energije ljubavi? Naravno, mora se vežbati i um, trenirati ga da boravi u sada. U prošlosti nema ničega, mislim imaju sećanja, ali od njih se treba odvezati jer to nije sada. Treba podvući crtu i krenuti od nule. Pronaći nove razloge za život, novi smisao. Medjutim, nije smisao samo imati neki krupan cilj, porodica, poslovno ostvarenje, pa kad to rešiš izgubiš tu neku zvezdu vodilju. Smisao se može naći u svemu, u svesnom disanju, u tome da uspostaviš mir u svakom trenutku svog postojanja i da se to vežba. Ne mora smisao biti u spoljnim stvarima, može i u unutrašnjim. Spoznati bezuslovnu ljubav – gde ćeš veći smisao naći? I nimalo lagan odabir, ali svakako ne i nemoguć.. Znači uvek postoji neki izazov koji sebi možeš postaviti. Ljudi upadnu u depresiju jer se ne osećaju korisno u odnosu na druge. Ali budi ti sebi koristan. Nek ti smisao bude to da imaš osmeh na licu i duši sve vreme tvog postojanja, a takav ćeš svakako koristiti i drugima na dobro. Hm? Na primer sada sedim u autobusu koji poprilično trucka i koristim trenutak inspiracije. Nema emotivnog bola, nema povrede jer nema nikog od svih tih ljudi, nema tih dešavanja. To je bolelo tada, ali ne sme da boli sada, jer sada se to više ne dešava. Shvataš, to su sve slike u koje te ubacuje um, neko će reći ego, neko će reći đavo, u zavisnosti ko se čime vodi. Ali tvoje je bez obzira čime se vodiš da se vraćaš u sada. Da osvestiš da je to sve gotovo. Da se i ne mora imati taj neki konkretan smisao da bi se živelo. Prosto nek ti sam Život bude smisao, da ga iskusiš, da vidiš koliko sve i šta lepog možeš učiniti. Ili ako nikad nisi bio opušten nek ti to sada bude smisao. Ne raditi ništa i uživati u tome, biti miran neko vreme. Ne propagiram ja ovde lenjost i odsutnost potpunu nemoj me pogrešno razumeti. Samo dan ili deset dana, dva meseca da ne osećaš obavezu da moraš nešto raditi.. opusti se, diši, i kada se regenerišeš vrati se u svet, preduzmi neku akciju od koje ćeš i ti, i tvoja Duša, i svi oko tebe imati neku lepu korist. I to je sve nešto što sam zaista i sama prošla. Izgubio se smisao.. često sam znala da se pitam šta ja treba da radim ovde? Koji su moji zadaci? Zbog čega postojim? Palo mi je na pamet u jednom trenutku ako sam sve to okončala možda brak i porodica nisu za mene a ako to nije šta onda jeste? A svakako nisam bila za manastirski život.. I tako sam se polako uz Reiki konektovala sama sa Sobom, sa Bogom jer upravo je to trenutak gde je Reiki stupio na snagu isceljujući sve te emotivne ožiljke, donoseći razumevanje za sve što bilo je, i za sve što nije. Postoje ljudi koji žive lako, ne okreću se nazad, nekako znaju to, takvi se rode, ali oni u depresiju ni ne upadaju, pa zato ovo i nije tekst za njih. Ovo je za one koji zapnu, koji nemaju slobodan tok kao što ga reka ima. Sa drugim Reiki stepenom moguće je raditi na isceljenju odnosa u sebi sa drugim ljudima, kao i isceljenju situacija iz prošlosti što se naravno uči na obuci za drugi stepen, razvezivanju od mesta, ljudi i objekata. I kada sve to lepo primenjuješ u jednom tenutku shvatiš i osetiš da si emotivno slobodan od svog tog bola, emotivno slobodan od svoje prošlosti. Samim tim depresija prestane da boravi u tebi. Sve što treba samo da u startu poželiš je da se oslobodiš dijagnoze koju su ti dodelili ili koju si dodelio sebi, da preuzmeš odgovornost i da posvećeno radiš na sebi. To ne znači da ćeš 24 sata gledati samo u sebe  i rešavati se tih sličica, naprotiv, za to ćeš odvojiti vreme jednog tretmana i meditacije, ali posvećenost je kroz konstantu vežbu i pažnju da vratiš se u ovaj trenutak, kroz samoposmatranje sopstvenih misli, ponašanja i reakcija na sve što ti se dešava. I kada misli šmugnu napred ili nazad u ovom slučaju, vratiš ih u sada podsetivši sebe da je prošlost završena. Da sada imaš baš ovaj trenutak u kome čitaš ove reči, i sada ne boli ništa, SADA JE BAŠ SVE DOBRO.  SADA JE SVE KAKO TREBA BITI. Treba da imaš u vidu da depresija nije nešto što se dogodi u trenu već je proizvod akumulacije, a akumulacija je proizvod ega. Ego teži da akumulira sve te emocije, sve te sličice i da upada u ulogu žrtve i stanje "jadan ja". Neki ljudi tako provedu čitav svoj vek, jer im je to valjda uloga. Drugi ipak reše da iz tog stanja izadju, jer u tom stanju nema radosti, nema veselosti, nema osmeha, nema napretka. Šta se to i kako akumulira? Žal još iz detinjstva, strah od napuštanja poznatog, bes zbog uloženog a neuzvraćenog, ljutnja zbog ostavljenosti, oduzetosti, osećanje nedovoljnosti, da smo možda mogli još nešto da uradimo a nismo, ili da smo dali više od potrebnog a nije bilo uzvraćeno na adekvatan način, osećaj nepravde, da nam je naneta, ili da je naneta nekome, osećaj krivice..   A onda opet shvatiš da je bilo uzvraćeno onda bi trajalo, a ako nije trebalo da traje, sasvim je normalno da neće biti uzvraćeno kako bi svako pošao svojim putem. Vrlo je verovatno da je inicijalna sličica koja je pokrenula da se sve dalje slične informacije, emocije lepe na nju negde u detinjstvu. Ja sam na primer htela harmoniku da kupim kao dete. Počela sam da skupljam novac. Moj otac je uzeo te novce jer su mu trebali uz obećanje da će mi vratiti i nikad ih nije vratio, nikad nisam kupila harmoniku jer nikad nije razumeo koliko je to meni bilo bitno. Koliko je bilo bitno da održi pre svega datu reč. Naravno, ne krivim ga sada, ali jesam nosila taj bol dugo ni ne znajući da je unutra. Jedno razočarenje zbog nemanja harmonike, jer me je izneverio moj "Bog", a kome možeš onda da veruješ ako njemu ne možeš? I tako to krene... i zato je meni prioritet (ako se to uopšte može tako reći s obzirom da radim sa ljudima različite starosne dobi) da se radi sa ljudima koji imaju decu ili koji planiraju da imaju decu, upravo zbog te dece koja dolaze, da izrastu koliko kod je moguće u mentalno i emotivno zdrave ljude, radosne, o čemu sam pisala u nekim drugim tekstovima kao što su Uticaj roditelja na decu...  i Koja je moja ciljna grupa? . I upravo takve sličice kao to sa harmonikom ili bilo koju drugu traumu moguće je osvestiti tokom Reiki auto-tretmana, onog trenutka kada smo sazreli za odredjenu spoznaju. I to je jedan žal za nečim na šta se “lepilo” još kroz život. Zašto? Zato što je to vibracija koju nosimo u sebi, da nešto nemamo, da za nečim patimo, da smo iznevereni od voljene osobe i tako privlačimo još po principu “slično se sličnom raduje” ili “ para na paru ide.”  Pa nije ni čudo kada se kasnije osetimo iznevereno i u partnerskim odnosima. I bilo je tu naravno još toga.. i nije problem kada se detetu nešto objansi pa dete to razume, već kad se desi tako nerazumljivo, to ostaje. Ili kad su poklonili moju omiljenu igračku Vučka, maskotu sa Olimpijade u Sarajevu, pod obrazloženjem da više nisam mala, tj. da sam ga prerasla. A njega sam dobila u poslednjem novogodišnjem paketiću iz očeve firme i jako sam bila vezana za to mekano stvorenje. Mala ili ne to je bilo moje a to je dato bez pitanja… Eto još jednog dečijeg žala, pa možda i ljutnje i besa, ideja, tj. osećanje da je neko drugi važniji (i to se kasnije i dogodi u životu, tvom partneru budu drugi važniji..), i tako se odrasta sa jednim nezadovoljstvom unutar bića koje traži da bude pre svega osvešćeno a onda i zaceljeno. Tako da se iz tih stanja koja nisu vezana za ovaj sadašnji trenutak treba izlaziti što pre, a vremenom se učiti da se u njih ni ne zapada. I kao što sam rekla tu Reiki može biti od velike pomoći. Meni svakako jeste, a znam i druge kojima je pomogao na isti način. U medjuvremenu sam svakako pronašla i smisao svog postojanja, počela da volim život u celosti, da se odvikavam od etiketiranja ljudi i stvari na dobre i loše, naučila da ako nešto ne osudjujem ne znači da to odobravam, samo sam prosto neutralna, ne mora se imati mišljenje o svemu, a naučila sam i da sve što mi se dešava da koristim za svoj lični razvoj i rast, za pomeranje sopstvenih granica, za spoznaju svega što je u meni, i onog belog i onog crnog. Svi mi u sebi imamo eurokrem, ili bar većina populacije ima. Suština je da se količina crnog smanjuje, neutrališe, i da čašu ispunjava samo bela polovina ako je moguće. Na tome se konstanto radi. Naravno treba gledati to sve kao jednu igru da se ne bi opteretili i od svega toga napravili stres, jer upravo stresa se ovde i sada oslobadjamo. A opet to ide najlakše kroz povećanje kapaciteta za Ljubav u čemu je Reiki zaista veliki blagoslov. Naravno, neće svako prepoznati Reiki, ali postoje i drugi načini koje će neko naći za sebe. Kao i do sada pišem iz ličnog iskustva i Reiki prakse. Koji god da je tvoj način bio dozvoli da te Sunce zagreje da te Ljubav ispuni, da živiš u Radosti.


I kada sam sve to prošla, pa i zapisala onda sam naletela “slučajno” na link i na brzinu se upoznala sa radom austrijskog neurologa i psihijatra Viktora Frankla koji je sve to opisao na način na koji sam upravo doživela i razumela … "Za Viktora Frankla (Beč 1905-1997) čovek je biće smisla, ne biće nagona, niti biće moći. U svakom od nas postoji volja za smislom i ta volja nas suštinski određuje." Da, uvek mi je trebao smisao u svemu, zašto nešto radim ili ne, i za tim sam tragala. A najviše od svega mi je bio potreban taj suštinski smisao boravka na Zemlji, jer mi čitava priča o tome rodiš se, živiš, umreš nije imala smisao..  A onaj ko traži istine, istine i pronalazi.. Na kraju krajeva Istina je samo Jedna. Daleko od toga da sam sve shvatila i da sam sve spoznala i naučila, proživela, ne nikako, pa onda opet moje postojanje ne bi imalo smisao za mene, ali je dobro to što spoznaješ, što se krećeš, što se oslobadjaš, i što na kraju krajeva i još neko od toga svega ima koristi. U tome je zaista suštinska lepota svega što radiš, što imaš kome to i da preneseš i da od toga ljudi imaju koristi - a u tome i jeste smisao - podeliti to svoje sa nekim. I kada je bilo teško, najteže, i pored sve neke želje da odustanem, nisam se dala prevariti, tada sam samo zapela jače da izdržim, da prodjem kroz neka iskustva koja su me ojačala i izgradjivala. Kao zidar što redja ciglu po ciglu, tako sam i redjala i redjam svoje gradeći moj "hram", dvorac zdravlja, znanja, rezultata, uspeha, radosti, mira, ljubavi... moj lični hram slobode...

S ljubavlju,
S.

Friday, 14 April 2017

Izabrati Reiki učitelja

Tekst napisala Lana Strajnić.


"Pišem, volim da pišem i najbolje pišem kada su emocije u meni trenutno prisutne. Trenutak, da taj magični trenutak.



Neko vreme sam u ,,mojim vodama“ napretka, tako to ide, dođe sa godinama, kada ponovo dođete do malo vremena za sebe. Neverovatno brzo je išlo, napredak je bio uočljiv iz dana u dan, život je postao lak i lep, prosto predivan.



Kako ne verujem u slučajnosti, tako ne verujem ni da do nas informacije o potpuno novim stvarima dolaze slučajno. Internet je sastavni deo naših života i ja imam ,,lošu“ naviku da biram samo ono što me zanima. Da, uopšte me ne zanima najveći deo onoga što ljude inače zanima, obično sam neinformisana. Ne poznajem baš svoje sugrađane, ne znam šta se dešava u komšiluku, ali živim svoj život onako baš ga živim i uživam u njemu, volim ga baš.


Tako se ,,slučajno“ pojavi tekst o reikiju. Ok, nešto...idemo dalje. Kad posle nekog vremena ponovo reiki, pa u jednom upitniku reiki. Čekaj malo, ovo je sad već često, pogledaj. Stani ne pojavljuje mi se matematika pa da pobegnem glavom bez obzira, već neki reiki, što god on bio. Daj da vidim o čemu se radi...i uplovim u svoj san. O hvala ti Bože! O hvala ti što misliš na mene!


 Brzinom svestlosti, ide iščitavanje dostupnih tekstova na internetu, pa zatim knjiga koju gutam za 2 dana. Ovo je stepenica dalje, ovo je nastavak onoga gde sam sada, ovo je još jedan korak za mene, za druge, za radost, za ljubav, za sreću!


Važna informacija u svakom tekstu – važan je odabir učitelja.


Kako da ga izaberem? Nemam pojma... Biram dostupno u blizini mog mesta stanovanja. Kontakt, telefonski poziv...ok...ali nešto nedostaje, šta? Ne znam, eto sve je u redu ali neki osećaj, nemam pojma. O Bože, koliko sam puta rekla nemam pojma a to prosto ne rezonira sa mnom.


Dobro, hajde još malo da švrljam netom... oh blog!  Da vidim...bloger!!!! Eeeeeeeeeee pa ovo je neko svoj! Aha, jedino sam na blogeru uspela da napravim predivan blog, ostale platforme (ako se to uopšte tako kaže) za blogovanje su za mene ,,matematika“. Jednostavan je, primenjiv i lagan, a prenosi poruku, divno da vidim šta piše.


Lepota, sad ću da kontaktiram Sanju. Otvaram fb, tražim je, oooooooooo pa ona prima zahteve za prijateljstva?! Neverovatno, dostupna je? Obično imaš samo opciju ,,prati“. Ne razmišljam, šaljem zahtev, u par sekundi je prihvaćen. Šta je bre ovo? Hmmm, da joj napišem poruku? Ma čekaj bre Lana, hajde prvo iščitaj blog majku mu staru. Hoću, tačno, upoznaj se sa njenim radom. Otvaram blog, otvaram stranicu preletim je pogledom, zatvaram, otvaram drugu, zatvaram, skeniram blog, vraćam se na fb, otvaram poruku. Ma šta da napišem? Lana, pročitaj ženin blog! Ma hoću, ali nemam vremena! Imaš! Nemam! Veverica, vidi veverica na njenoj stranici! Ma pusti blog piši poruku, ok pišem, ne znam šta da napišem....Napisah, šta? Nemam pojma, nešto. Odgovor je stigao odmah! U roku od 2 minuta smo se čule telefonom.


Ma šta da vam kažem, od dobre vibracije do smeha, od pokušaja slušanja do hiljadu i jednog prekidanja i konstantnog JEŽENJA! Aha, ježenja, kakvog? Onakvog kao kad dočekam izlazak sunca, onakvog kao kad posmatram drveće, onakvog kao kad se radujem novom danu, onakvog kakvo je kad sam svesna života i lepota u njemu, onakvog kao kad se zahvalim životu na blagosti, radosti, blagostanju, zdravlju, osmehu, novom danu.


Ja izabrah svog ,,rođenog“ učitelja, srećna sam, zadovoljna i puna one predivne iskričave radosti koja prožima moje biće do najtananijih njegovih delova. Sanja, dobrodošla u moj život!"

Dobrodošlica je obostrana. Radost duša. Hvala dragoj Lani što se javila. Ne napišu svi odmah ovakav tekst  koji traži da bude objavljen ali zaista je radost kada se duše prepoznaju. Takodje, velika je Radost kada sa ljudima radiš u individualnom kontaktu jer tada ljudi nisu samo broj i ime i prezime nego su i bića sa ličnom pričom i istorijom.

S ljubavlju,
S.

Thursday, 13 April 2017

Izbegao hitnu operaciju bubrega



Dragi Nenad, godina trideset i jednu, kontaktirao me je pre nekih mesec dana da uradimo Reiki tretman na daljinu. Spomenuo je da ga boli desni bubreg i da u vezi s tim ima preglede, ali da ga zanima više generalni "remont" nego ciljani rad na bubregu. I bi tako. Uradila sam mu dva tretmana na daljinu i dala mu recept za čišćenje bubrega, potpuno prirodan od jedne žitarice. Posle ta dva tretmana osećao se super, imao je više elana za sve i da pozavršava stvari koje je odlagao, a tokom samih tretmana je uživao kako on kaže. Osećaj jakog protoka energije, toplina, nameštanje lopatice na ledjima itd.. nakon toga je izrazio želju za inicijacijom. A onda mi je par dana kasnije javio da su mu lekari rekli da mora hitno na operaciju jer mu je dijagnostikovano začepljenje bubrežnih kanala zbog kog bi mogao da ostane bez bubrega. Bih malo iznenadjena tom infomacijom ali i mirna, ako tako treba neka bude tako mada se moj osećaj nije slagao s tim. Naravno, sve vreme je pripremao i pio proso vodu koju sam mu preporučila verujući da će mu i to pomoći. Ja sam još dva puta u medjuvremenu ciljano radila samo na bubregu a onda sam pustila da mi javi razvoj situacije. Kada sam mu javila da 4.aprila držim predavanje o Reikiju i pozvala ga da dodje, taman i da se upoznamo lično rekao mi je da mu je tog dana zakazana operacija. Bi mi zanimljivo kako baš na taj dan i dalje sa istim osećajem da mu operacija ne treba rekoh mu: ok, javi mi se posle operacije da čujem kako je prošlo i kako se osećaš. Tog utorka stigla mi je informacija od njega da je otkazana operacija. Pre nego su ga poslali u operacionu salu uradili su mu novi kontrolni ultrazvuk nakon kog je doktor rekao: "Šta god da je ovde bilo više ga nema." I tako je dragi Nenad ipak prisustvovao mom predavanju, a uskoro se nadam i nekom njegovom ličnom isksutvu  o primeni Reikija kroz autotretmane.

Zanimljivost u celoj priči je ta što je pokušao da lekaru objasni momenat sa tim prirodnim lekom, ali lekar nije hteo ni da ga sasluša.. A upravo integracija prirodne i zvanične medicine jeste neophodna u cilju holističkog lečenja čoveka. Nije poenta da se tretira samo to neko obolelo mesto, ili upaljeno mesto ili šta god to bilo sa čim se neki pojedinac možda nosi.. Poenta je da se tretira ceo čovek, kompletno fizičko i duhovno biće kao jedna nerazdvojiva celina.

S ljubavlju,
S.

Wednesday, 12 April 2017

Reiki kao pomoć pri savladavanju anksioznosti



Anksioznost - stanje u koje se upada brigom o sledećem trenutku, sledećoj sekundi, šta će biti sutra, za pet ili deset minuta, za pet ili deset godina ili... brigom o tome kako će proći neki sastanak, ljubavni ili poslovni, da se nešto ne zaboravi reći ili uraditi.. briga da li će se položiti ispit.. zašto brinuti? Sedi, nauči i budi u miru i skoncentrisan da uradiš najbolje što možeš. Čak i da padneš polaganje brigom to ne možeš sprečiti već samo prizvati upravo to padanje. Sećam se svojih testova za vožnju. Sela sam pored nekog momka, on zaokružuje netačne odgovore, ja zaokružujem iste iako znam da su netačni ali mene je toliko trema izbacila iz mira da sam eto prepisivala. Naravno pala sam polaganje.. drugo sam položila iz prve, a kasnije ni na jedan ispit tokom studija nisam izašla sa tremom. Čak bih pevušila ili zviždukala nešto i znali su da me pitaju kako možeš da kuliraš? Lepo, upoznala sam se sa tremom i shvatila da mi nije najbolja drugarica.. e sad, to je jedna mala lekcija koja se može primeniti i na sve ostale oblasti života..  Medjutim, kada posle veze duge devet godina koja je uključivala i tri godine zajedničkog života i titule supružnika ostaneš sam naravno da se tada isprepadaš. Prvo se osetiš kao glineni golub jer nemaš ledja  na koja si navikao, a onda te zapljusnu svi mogući strahovi. Hoće li biti neko drugi, neko meni kompatibalan, hoću li ostariti sama, imati dece ili ne, koja je moja uloga ovde, šta ja to treba i smem da radim, šta je ispravno a šta ne, šta sa poslom itd, itd.. povremeno bi znali da mi kažu eh da mi je tvoj mozak da se odmorim.. Hehe, uvek bi me lepo zasmejali sa tom izjavom u to vreme... to što ja svoje brige nisam iznosila servirane na tanjiru sa prelivom i salatom, to  ne znači da ih nisam imala, samo sam shvatala da pričajući sa svima o tome ne bih ništa rešila i nikakvo dobro ne bih sebi učinila, već bi ih dodatno pojačala. Ali jesam bila u budućnosti redovno, u ogromnom strahu od svega i kako ću se izboriti sa svime, i pokušavala da shvatim kako će mi se život odvijati i šta mi budućnost donosi, koji su to trenuci kada imam pravo na izbor i da li ga imam. Na momente je delovalo da parališe strah, ali sam se vadila tako što bih se ubacivala u akciju. Medjutim, kada akcija postane način bežanja od sebe i suočavanja sa sobom i strahovima koji te koče i lome, onda shvatiš da to nije rešenje. Upravo taj razvod i i moj povratak u ovu zemlju su bili okidači da uzmem Reiki za sebe. Prethodno sam imala samo jedan tretman o kom pisah ranije a tokom kojeg sam shvatila da je Reiki jedna predivna i isceljujuća energija sa kojom želim da se družim i putujem kroz ovaj život. Odabir Reikija je bila baš mudra odluka jer  je u čitavom mom procesu oporavka, suočavanja sa sobom, svesnim i podsvesnim strahovima, uverenjima i ostalim potisnutim informacijama, odigrao važnu ulogu, ulogu pravog prijatelja. A pravi prijatelj nije onaj koji te samo tapše po ramenu već koji ti u facu kaže istine i koje ne želiš da čuješ. Pre svega, uz više kvalitetne energije imamo i više snage da se nosimo sa stresom, zapravo lakše podnosimo stres, a vremenom ono što nam je nekad bio stres prestaje da bude. Reiki kao čista životna energija, energija ljubavi te ispunjava na jedan divan način, i vrlo te uči boravku u sada. Samim tim što ga redovno treba praktikovati na dnevnom nivou, od pola sata do sat, to je ujedno i period vremena u kome se učiš koncentraciji na svoje dlanove tokom autotretmana i fokusu na sebe samog. Dok to radiš, kao što je i prethodno objašnjeno, postoji mogućnost da osvestiš neki konkretan uzrok, program ponašanja koji ti je usadjen dok si bio malen ili koji si primio negde usput. Možda, ili zapravo vrlo je verovatno da su i tvoji roditelji stalno brinuli o budućnosti i da si i sam preuzeo njihovo ponašanje kao jedino realno moguće. Gledajući u naše “bogove”, roditelje, mi uglavnom usvajamo njihova ponašanja, kao normalna, ispravna, ali koja se mogu promeniti kada ih osvestimo. Kada stoje zaključana u podsvesti onda ona žive nas. Tu Reiki nastupa na scenu, kopajući po podsvesti, osvešćujući redom sve te neke programe, uverenja, traume, blokade, strahove.. Iako se možda kroz tekstove ponavljam, ponavljam se kako bi čitaoc razumeo baš taj krucijalni trenutak dejstva Reikija. Jer kada ljubav pustiš na nešto što ljubav nije ona ljubazno to razgradjuje. Kao voda… Bez vode se ne može, a u isto vreme je najveća sila koja može i kamen da razori.. Tako nekako je i sa Reikijem.. sve je energija.. svaki naš misaoni oblik, svestan ili nesvestan je takodje energija, energetsko informacioni zapis koji se može osvestiti i razgraditi ukoliko je negativno orjentisan u odnosu na naše najviše dobro, tj boravi u našem nesvesnom kao negativan program. Samo osvešćivanje da tako nešto postoji u nama je pola posla, drugi deo posla je razgradnja toga i usvajanje nekog novog zdravijeg modela ponašanja i razmišljanja. Primenom Reikija vi dolazite u stanje mira. Naravno, to stanje se gradi i izgradjuje redovno, istrajno, ali je svakako dostižno. Nekad na kraće nekad na duže periode. U tome svemu veliku ulogu igraju podličnosti ega. Čovek bez ega nema problem sa anksioznošću. Našla sam kroz literaturu da navode dobar i loš ego.. čim ga tako etiketiramo to ego progovara iz nas.. Jer ta navika etiketiranja stvari na dobre i loše, ovakve i onakve upravo je uloga ega.. Stvari, dogadjaji i ljudi su takvi kakvi jesu, a kada im dodelimo etiketu, onda je to već ego stupio na snagu. Znači, ovde nije cilj i suština boriti se protiv anksioznosti ili protiv bilo čega drugog. Tamo gde ulažemo energiju to i pojačavamo, pa ako ulažemo energiju u borbu protiv anksioznosti, šta misliš šta pojačavamo? Ali ako ulažemo energiju na to da pojačamo ljubav, svesnost, boravak u sada, da zanemarujemo budućnost koja je iluzija onda se oslobadjamo anksioznosti, tj. ona nas napušta. Kada nečemu ne daš prostor to nešto ode. Kao na primer, da jarići nisu pustili vuka unutra on ih ne bi progutao. Tako i ti, kad ti anksioznost pokuca na vrata nemoj otvoriti jer će te progutati, ali ako se i to dogodi, ili se dogodilo, seti se da basna ima srećan kraj. Ništa novo neću reći kada kažem da ljudi imaju tendenciju da se vezuju za svoje dijagnoze i da ih svojataju. To je odavno poznato da to ljudi rade govoreći moja glavobolja, moj dijabetes, moja anksioznost itd. Od dijagnoze ljudi naprave saputnika, najboljeg prijatelja a toga je teško posle odreći se, tj. osloboditi se. Tako da, ako si osvestio anksioznost kod sebe, ili ti je baš dijagnostikovana, prvo se malo misleno razveži od nje.. A onda se baci na sredjivanje kuće, podizanje stolica, istresanje tepiha.. i kad sve lepo to proluftiraš i izglancaš shvatićeš da si se oslobodio napasti i da mirno boraviš u svom domu, a dom je ovog puta tvoje telo u kome tvoja duša živi. Naravno, ako si dugo boravio u tom stanju na A, onda daj sebi vremena da se iz tog stanja i izvučeš. Kada se uradi Reiki tretman, tj. autotretman, čovek obično oseti više energije i dodatnu smirenost a i radost. Oseti kako je sve baš dobro. I ta smirenost je dobar način za trajno oslobadjanje od briga vezanih za budućnost. I opet ništa neću novo reći kada kažem da je budućnost iluzija, da ne postoji, i to je zaista istina. A kako je istina? Pa realno, kada legnemo da spavamo ne znamo ni da li ćemo ustati sledećeg jutra, a kada to sledeće jutro i osvane opet je to  neko sada. I samim tim ako znamo da je tako, zašto onda brinuti? Prosto ulažeš svakodnevno energiju u sebe, u ono što voliš i dozvoliš da se Univerzum, Bog pobrine za ostalo, ali tim ulaganjem ti mu upravo govoriš da ti treba njegova pomoć.
Na primer, radila sam sa jednim momkom koji je imao moždani i još svašta nešto.. I bilo je tu malo poboljšanja. Medjutim, s obzirom na njegovu životnu i novčanu situaciju, ja sam mu predložila da ga iniciram, da mu poklonim inicijaciju i da sam sebi svakodnevno pomaže kroz autotretmane. On je stalno pričao o problemima, brinuo o budućnosti i rezultatima ali sam nije hteo da preuzme odgovornost. Na kraju je prestao da se javlja, a ja sam svakako izgubila intereseovanje da mu pomažem. Kada neko sam sebi ne želi da pomogne onda zašto bi neko drugi ulagao svoje vreme i energiju da toj istoj osobi pomogne. Znači, pre svega je vrlo važno da se zapitaš  da li želiš da zaista izadješ iz tog zabrinutog stanja, da preuzmeš odgovornost za sebe i svoj život i da anksioznost postane deo tvog sećanja kao na nekog tužnog prijatelja, ili možda dobrog učitelja, ili ti više prija da tako brineš, misliiš o tom nekom sutra, da kukaš, gubeći potpuno kontakt sa ovim trenutkom. I najvažnije od svega je biti iskren sa sobom. Nekim ljudima su te trač partije hrana za dušu što bi se u narodu reklo, medjutim, duša se time ne hrani, time se hrani ego, tj. jedna od njegovih podličnosti. Jedna brine, druga kuka, treća se buni, četvrta nabija osećaj krivice itd.. i njih se čovek treba osloboditi..
Imala sam priliku da čujem da ljudi pričaju o dobrom i lošem strahu. Medjutim ne postoji ni jedan strah koji je dobar. Strah sam po sebi ne može biti dobar jer je na suprotnoj strani od ljubavi. Čovek koji je u ljubavi i u sada taj nema strahove. Momenat kada ispadne iz stanja ljubavi podložan je da oseti strah, brigu itd.. Ne postoji ni jedna briga koja je dobra, pa čak ni briga majke za detetom. Brižnost je jedno, a brinuti je drugo. Ako ona nije zabrinuta, to ne umanjuje njenu ljubav, zapravo je uvećava, i ljubav i veru u svaki trenutak. Sama reč briga ima nisku vibraciju, tako da ne ulazi u nešto što treba odobriti. Majka brine na primer da li će joj dete doći bezbedno iz škole. Ali ako majka brine, šalje detetu energiju brige i samim tim na dete može da navuče baš to zbog čega brine, a dodatno ne živi u sada, jer je sada možda trenutak kada kuva ručak ili je na poslu a do detetovog povratka iz škole ima još par sati na primer. Ako neko koga volimo treba biti podvrgnut operaciji, opet nije dobar razlog za brigu. Ne postoji razlog koji je dobar za brigu. Jedno je da se neko moli Bogu, ili zapravo da se zahvaljuje što se ta operacija odvija na najbolji mogući način. I kada ti to zaista prihvatiš da je tako, onda ako i voljena osoba ne ustane sa operacionog stola ti znaš da je to tako trebalo, da je svoju priču ispričao. Isto važi i ako ustane i nastavi da živi dalje. Ali činjenica je da brigom nećeš uticati na bolji ishod operacije već samo može da se pogorša ono što je možda imalo šanse za uspehom. I tako je u svemu. Briga u partnerskim odnosima u smislu da nešto ne “pogrešimo” pa da nas partner ostavi pa ćemo patiti.. Naravno da ako tako razmišljamo da će tako i biti. Ali ako si ušao u neki odnos i ulažete obostrano u taj odnos da uspe, živite svako sebe, otvoreno i iskreno i fokusirate se na to da sada uživate, onda uživate i ne mislite o tome koliko će da traje, da li će pući ili ćete ostariti zajedno. Prosto živite u sada u ljubavi… Sve te misli o budućnosti su jedna velika iluzija. Naravno, to ne znači da ćete hodati ulicom kao bez glave i vikati sutra ne postoji, već ćete živeti sada, a imati neki cilj ispred sebe kome stremite uz Božije dopuštenje, ili dopuštenje vaše Duše, vašeg višeg Ja.
Bio je tu i mladić koji mi se javio da radimo u vezi sa njegovim strahom u vezi sa odlaskom u inostranstvo. Taj momak je imao strah i da ide u teretanu. Kaže: “Ja krenem i samo se vratim sa ulice, najednom se prepadnem.” Anksioznost je često povezana sa osećajem nezaštićenosti, nesigurnosti u sebe i život i životne prilike, nekad is a besmislom. To su neki glasovi koji gundjaju i koji sputavaju osobu da živi život punim potencijalom. Zato je vrlo važno nekad sa sobom popričati, objasniti sebi par stvari i onda krenuti u tom smeru koji si sebi predočio. Tipa, idem u teretanu, stižem u teretanu bezbedno, odradjujem svoj trening i sav srećan vraćam se kući. Sad, neko je ranije mene učio da kažem, pa dobro, šta je najgore što mi se na putu do teretane može dogoditi? Pa ti onda sine neka strašna scena i kao pomiriš se sa njom u smislu da ako tako treba neka bude tako.. Pa onda preokreneš na ovo, ali neće biti tako jer ja stižem u teretanu i kući sasvim bezbedno i srećno zbog sjajnog treninga koji sam izveo. Ili samo zaustavi auto koji je u punoj brzini, povuci ručnu, izbroji do deset i fokusiraj se samo na pozitivan ishod i onda neustrašiv nastaviš ka teretani. (Teretana je samo jedan primer.) Znači, mentalni rad je neophodan, ali uz Reiki to može da ide daleko lakše, brže i lepše. Sve opet zavisi do pojedinca, naravno. Niko ne obećava ništa, već samo ukazujem na mogućnosti koje postoje. Svako za sebe prepozna ili ne ono što mu je potrebno u datom trenutku. I  mnogo je ljudi koji bi da im se neke stvari reše i razreše a da oni prstom ne mrdnu, ali to tako ne ide. "Ko ne plati na ćurpiji platiće na mostu". To ponekad volim da citiram jer to jeste jedan od zakona po kom ovaj svemir u kome boravimo funkcioniše.. Ti ako misliš da može drugačije, da neko može umesto tebe da ode u toalet i da isprazni tvoja creva onda neka bude tako.. Ja u svakom slučaju uvek iznosim svoje istine do kojih sam došla, a ako si čitao ranije tekstove znaš da sam stava da je istina promenljiva kategorija i sa konstantnim napretkom dolazi do modifikovanja i promene nekih od ranijih istina. Prosto, nije gradivo u svakom razredu isto, ali je osnovna matematika neophodna da bi mogao da učiš neke komplikovanije operacije sa brojevima, složićeš se sa mnom.
Naravno, nečije stanje anksioznosti, tj. zabrinutosti će se potruditi i okolina da pojača. Zapravo tu okolinu posmatraj kao sebe koji deluješ kroz njih. Prosto kada ti se neko obrati bilo na lep ili na način koji ti ne prija, zamisli da si ti u njihovom telu i da se obraćaš sebi jer to zapravo i činiš. Drugi su naša ogledala, neko reče. Tako da ako neko na primer iz tvoje blizine brine da li ćeš ti imati decu jer su godine počele da proklizavaju, veruj to nije njihova briga to je samo tvoje. Kada se ti ne bi bavila/bavio takvim mislima ne bi ih ni čuo od okoline. Razmisli malo o tome. Često se može čuti ili pročitati da su drugi naša ogledala, ali je meni dugo trebalo da shvatim kako taj princip ogledala zaista deluje. Bio mi je jasan onaj deo ako me nešto nervira kod drugih da baš to treba da promenim kod sebe ali mi je trebalo da shvatim baš praktično kako to funkcioniše. I onda je na primer bio period kada me je maltene svako pitao za udaju, za decu, pa su sebi tokom razgovora davali za pravo da me teše, pa dobro ima vremena, mlada si ti još. Meni to nije bilo jasno, u kom su fazonu, ko je rekao da ja to ne znam i da ja brinem. Ali zapravo ja sam im to podsvesno šapnula jer podsvesno i jesam brinula. Onako svesno sam bila stava ma sve je ok, medjutim u trenucima samoće sam osvešćivala da i nisam bila ok. I zato kad kažem zamisli da ti progovoraš iz njih to je istina… Drugi ti služe da osvestiš sebe, šta ti smeta, šta te pogadja, ili šta si prevazišao jer naravno kroz druge možeš videti i svoje pozitivno. E sad, neki su tu da emituju naše negativno, a drugi da emituju naše pozitivno, neki i jedno i drugo. Što više radiš na sebi neutrališući svoje negativno, to ćeš više biti okružen pozitivnim ogledalima. Za neki taj početak možeš se uvek setiti da kada krene misao da radi na primer: ostaćeš sama/sam, namesto da upadaš u anksioznost, da se setiš da kažeš, pa dobro, ako tako treba ja to prihvatam. To je na primer jedan način da se malo smiriš i usporiš, tj. preokreneš misleni tok. Naravno, nema potrebe da pričaš sa samim sobom uvek i dugo, ali eto u početku je ok, kasnije je poenta da ignorišeš sve te misli, da im ne pridaješ značaj. Ako pridaš značaj, ako se misao primi ti ulažeš energiju i upadaš u stanje anksioznosti iz kog se treba izvući. Medjutim, ako si Reiki praktičar i to ti se dogodi, ti već imaš svest o tome da možeš sebi da uradiš autotretman i da će ti biti bar malčice bolje i lakše. I onda ga zaista i uradiš i vidiš napredak. I kao zaključak: Uz Reiki sve brige i strahovi se vremenom smanjuju, razgradjuju a vremenom je moguća i potpuna neutralizacija istih dok se paralelno uvećava kapacitet ljubavi i radosti unutar bića. Naravno, u kojoj meri i kojom brzinom će se to dešavati zavisi od tvoje lične posvećenosti tvom ličnom razvoju. Svako ima pravo na lični razvoj, rast i napredak, a da li će svako to pravo iskoristi ili neće je lični izbor pojedinca. I kao i do sada, budite mudri sa izborima i odlukama koje donosite a koje se tiču vašeg blagostanja.
S ljubavlju,
S.